Цене струје и до 500 евра по мегават-сату – Младеновић: Чека нас тешка зима

Директор Српске берзе електричне енергије - СЕПЕКС Милош Младеновић објаснио је у Јутарњем дневнику РТС-а да се ситуација на тржишту електричне енергије побољшава када је реч о хидрологији и производњи нуклеарних електрана, али су због, и даље топлог времена и високе потрошње, цене на високом нивоу.

"Тако да су, рецимо, јуче и данас, цене на СЕПЕКС-у и даље просечне, оне су изнад 150 евра по мегават-сату, док су у Мађарској током целе године цене негде од око 175 евра по мегават-сату", објашњава Младеновић.

Младеновић је поредио јул и август 2022. са овом годином, где се, како каже, види се да се тренд променио. Прошле године у јулу цене су у Србији биле нешто више од 100 евра по мегават-сату, док су у августу биле чак и ниже, око 80 евра.

"У том периоду су цене између српског и мађарског тржишта биле практично на истом нивоу, док је ове године ситуација потпуно другачија. У јулу смо на СЕПЕКС-у  имали цену на нивоу од око 110 евра по мегават-сату, у Мађарској је то било и преко 120, просечна базна цена. А знамо да су у августу цене знатно скочиле", каже Младеновић.

Вечерња струја скупља од дневне

Наводи да се ситуација променила због већег удела соларних електрана, па су цене током дана знатно ниже.

"Имамо ситуацију да је у дневним сатима цена знатно нижа, док су у вечерњим, поготово током ове, да кажем, августовске кризе, ишле и до нивоа од преко 400 и 500 евра по мегават-сату у та три вршна сата", рекао је Младеновић.

Србија је од момента либерализације, од 2008. године, део јединственог европског тржишта, па се поремећаји и ситуација у западној и централној Европи одражавају и на наш регион и српско тржиште. Током августа сушом није био погођен само регион, већ је слична ситуација била и у Француској.

"У Француској је у неким моментима чак око 6.500 мегавата нуклеарне производње било ван погона. Ми смо имали директан утицај на смањену производњу хидроелектрана. Код нас у Ђердапу ових дана проток је негде на нивоу око 1.400 кубика по секунди, а знамо да је биолошки минимум на нивоу 2.500 кубика. Тако да, имали смо тај директан утицај", објаснио је Младеновић.

Кобно гашење нуклеарки

Поред директног утицаја суше на производњу хидроелектрана, регион је погодио и индиректан утицај – смањена производња и излазак из погона нуклеарних капацитета у Пакшу. Ипак, Мађарска најављује поновно покретање свих реактора.

"Поново покретање реактора је добра вест. Већ су три реактора у погону, очекује се да ће сутра и четврти реактор бити у погону. Они укупно производе око два гигавата инсталисане снаге. То је као цео Обреновца", каже Младеновић.

Младеновић наводи да је велики проблем представљало и то што је нуклеарна електрана Чернавода, капацитета око 1.500 мегавата, била ван погона.

"Код нас у региону, срећом, Козлодуј је остао у погону, тако да је током ових, тешких дана, вишак енергије у региону пре свега долазио из Бугарске и из Грчке. Mи смо се највише ослањали на производњу из термокапацитета"рекао је Младеновић.

Истиче да тржиште електричне енергије није било у критичном стању, јер је било довољно расположивих капацитета да енергија може да се увезе.

"У ближем периоду се не очекују велике промене цена, ситуација на 'futures' тржишту је слична као сада, дакле очекују се ту цене на нивоу између 135 и 150 евра по мегават-сату у септембру. Ситуација са водом се повећава, тај ниво полако расте, а нуклеарне електране се враћају у погон", објаснио је Младеновић.

На корак до хладне зиме

Младеновић наводи да ће ситуација током зиме зависити пре свега од количине воде током јесени и од тога колико ће акумулације успети да се опораве.

"Предвиђања су да нас чњка тешка зима, то је сигурно, али се надамо да ће се мало и акумулације опоравити. Велики значај има енергија из ветра, посебно у вечерњим сатима, када су потрошња и цене највише. У Немачкој је, на пример, прогноза производње из ветра повољна. За данас је прогнозиран ниво од 23 до 24 гигавата инсталисане снаге ветра која ће бити у погону код нас. Ветар није толико присутан, али тих 300 до 500 мегавата инсталисане снаге су сада заиста злата вредни", објаснио је Младеновић.

Велике компаније последњих година инсистирају на куповини електричне енергије из обновљивих извора. Реч је о такозваним гаранцијама порекла и стратешком опредељењу великих компанија, али се у ширем контексту мења и досадашња парадигма енергетске транзиције.

"Комплетна парадигма и наратив се променио јер је, са почетком тог такозваног 'Green Deal-а' и трансформације целокупне економије, био познати '4D' концепт који се базирао на дерегулацији, декарбонизацији, децентрализацији и дигитализацији система", наводи Младеновић.

Објансио је да је тај концепт подразумевао постављање циљева о броју нових капацитета из ветра и солара, батеријских складишта и брзини дигитализације. Међутим, након пандемије поново у први план долази стари "4А" принцип, који се базира на сигурности снабдевања.

Додаје да је суштина тог приступа да више није једино питање колико брзо се инсталирају нови ветро-соларни капацитети и батеријска складишта, већ да ли ће у критичним вечерњим сатима бити довољно електричне енергије, колико ће она коштати и колико је њена цена друштвено прихватљива.

"Значи, суштина је у томе да питање са тога колико брзо ми инсталирамо нове ветро-соларне и батеријска складишта се мења у то да ли ћемо ми вечерас између 20 и 21 час имати енергије, колико она кошта и колико је она социјално и друштвено прихватљива", каже Младеновић.

Србија у јединственом тржишту електричне енергије ЕУ

Када је реч о уласку Србије у јединствено тржиште електричне енергије Европске уније, Младеновић наводи да је Србија већ део тог тржишта, због чега се дешавања на европском тржишту по принципу спојених судова одражавају и на нас.

"Ово о чему се већ дуго прича је приступање том такозваном 'market coupling' процесу, то јест процесу спајања спот тржишта дан унапред и  'intraday' тржишта. Ми смо, са стране Сепекса и ЕМС-а, већ оснивањем СЕПЕКС-а постали технички спремни", објашњава Младеновић.

У међувремену је установљена регионална берза електричне енергије заједно са партнерима из Мађарске и Словеније. Ипак, још се чека верификација правног и регулаторног оквира, односно транспозиција европског оквира у домаће законодавство.

"Ми сви се надамо да ће то ускоро бити. Очекивали смо у јуну, међутим, Европска комисија није дала зелено светло. Наше последње прогнозе су, уколико се то заврши по плану до краја ове године, да би тај процес спајања тржишта био завршен у првом кварталу 2029. године", закључио је Младеновић.