Полиса се може добити и за евро по квадрату годишње, а тек свака десета кућа осигурана

Ово лето поново је показало колико брзо пожар, олуја, град или поплава могу да у неколико минута униште оно што се стварало годинама. Mноги грађани и пољопривредници, међутим, и даље рачунају да ће штету надокнадити држава, не знајући шта заправо покрива полиса осигурања. Како се заштитити од финансијских губитака после природне катастрофе, и шта заправо добијамо када осигурамо кућу, имање или пољопривредну производњу?

Свега око десет одсто имовине физичких лица у Србији осигурано је, док су компаније знатно одговорније јер боље разумеју вредност имовине и то колики губици могу да настану када дође до штете, оценила је новинарка која се бави примењеном економијом Весна Лапчић.

Слична је ситуација и у пољопривреди, где је заступљеност осигурања усева и животиња такође мала, а веће интересовање постоји у крајевима у којима су временске непогоде чешће.

"У неким деловима земље где су ризици већи, ту је и присутност осигурања већа, а тамо где се ризици не остварују тако често, људи обично гледају у небо и кажу: ‘Боже, помози’", рекла је Весна Лапчић.

Подсетила је на поплаве 2014. године, после којих је накратко порасла тражња за осигурањем имовине, али се убрзо све вратило у колотечину и на размишљање "неће мене", а као један од разлога навела је и очекивање да ће држату надокнадити држава — тада је њој штету исплатила осигуравајућа кућа, а комшијама локална самоуправа.

Колико може да кошта полиса

Цене полиса, наводи Лапчић, нису високе.

"Полиса може да се креће од једног евра по једном квадрату на годишњем нивоу", рекла је, уз напомену да у такву полису не могу бити укључени сви ризици, али да се она може надограђивати у складу са могућностима и процењеним ризицима.

Шта све пољопривредници могу да осигурају

Пољопривредници могу да осигурају готово све — воћњаке, винограде, пластенике и њиве, при чему се поједини ризици, попут поплаве и олује, код осигурања пољопривреде уговарају додатно, као и мраз.

Осигурање имовине може да обухвати и одговорност према трећим лицима, на пример када излив воде из инсталација поплави суседни стан, али и хитне интервенције код мањих кварова.

Пријављивање штете

Штету треба пријавити у року од три дана од сазнања, како је предвиђено Законом о облигационим односима, а пријава је све чешће могућа и онлајн, фотографисањем оштећења, док поједине осигуравајуће куће на терен шаљу проценитеље, али и дронове.

Осигуравач је дужан да у року од 14 дана одговори у вези са проценом штете, а према статистици Народне банке Србије, тврди Весна Лапчић, исплате су ажурне, док проблеми најчешће настају због непознавања услова из полисе.

"Осигурање јесте компликован производ и ви заиста морате посветити пажњу приликом куповине", истакла је, наводећи као пример да је олуја основни ризик код осигурања имовине, али да није сваки ветар олуја.

Поручила је и да је важно осигурати се на праву вредност непокретности, односно проверити колика је осигурана сума укључена у полису.