Српска енергетика пред јесен – снабдевање стабилно, ризици све већи, штедња у фокусу

Док се чека одлука америчког ОФАК-а о продужењу лиценце Нафтној индустрији Србије, додатне проблеме стварају низак водостај Дунава, поремећаји на европском тржишту енергената и раст цена нафте и гаса.

Стручњак за енергетику Жељко Марковић оцењује да је снабдевање Србије тренутно без већих проблема, али да се енергетска криза не смирује.

"Нафтна криза траје јако дуго и само се продубљује. Ово је заиста један огроман ризик који утиче на снабдевање читаве Европе, која је увозно зависна", каже Марковић.

Један од нових изазова је низак водостај Дунава. Тим путем у Србију стиже значајан део готових нафтних деривата, па отежан речни транспорт додатно компликује снабдевање. Проблем, међутим, није само српски, већ погађа и друге европске земље, посебно оне које зависе од речног транспорта.

Шта је кључно за сигурно снабдевање

Посебно је важно питање будућности НИС-а и панчевачке рафинерије. Марковић сматра да би њено очување било од кључног значаја за сигурност снабдевања Србије.

"Од круцијалне је важности да имамо производњу деривата управо у својој земљи. Не можемо да увеземо сто посто деривата ако НИС не ради", наводи Марковић.

Према његовим речима, евентуални потпуни прелазак на увоз био би могућ тек након изградње одговарајуће логистичке инфраструктуре, пре свега продуктовода и других транспортних праваца.

Преговорима о будућем власништву НИС-а

Када је реч о преговорима о будућем власништву НИС-а, новинарка РТС-а Ружица Врањковић наводи да за сада нема званичних информација о њиховом исходу.

"Преговори и даље трају. Чује се у стручним круговима да је разрађен уговор који је раније представљен америчкој страни и да се сада изашло и са конкретним цифрама", наводи она.

Србија, као и Европа, има одређену сигурност захваљујући и залихама, али је питање колико дуго оне могу да амортизују поремећаје на тржишту, док је за Србију рад рафинерије пресудан, истиче Врањковић.

Притисак долази и са тржишта гаса

Додатни притисак долази и са тржишта гаса. Европска складишта тренутно нису у потпуности попуњена, а њихов ниво попуњености могао би до почетка новембра да достигне око 80 одсто. Марковић упозорава да би посебно хладна зима представљала додатни ризик.

На тржишту електричне енергије ситуација је слична. Због суше и ниских водостаја поједине европске нуклеарне електране не могу да раде пуним капацитетом, јер немају довољно воде за хлађење. То се посебно одражава на регион централне и југоисточне Европе.

"Најугроженији је управо наш регион“, каже Марковић, наводећи да је због смањења нуклеарне производње у Мађарској и Румунији у регионалном систему тренутно мање око четири гигавата базне производње.

Како се надокнађује мањак

Мањак се надокнађује из других извора, укључујући соларне електране, али проблем настаје у вечерњим сатима, када производња из соларних капацитета пада, а потрошња расте, сложили су се саговорници.

Због тога су и цене електричне енергије знатно више него претходног лета. Док су прошле године у подневним сатима цене биле близу нуле, сада се на регионалним берзама крећу око 100 евра по мегават-сату.

Бугарска је у нешто повољнијој позицији, захваљујући снажном развоју соларних електрана и батеријских система, па тренутно може да подмири део регионалних потреба.

Потреба за штедњом

Иако се у Србији за сада не очекују несташице електричне енергије или горива, саговорници Јутарњег програма упозоравају да би продужена суша и неповољне временске прилике могле додатно повећати притисак на енергетски систем.

Зато се, закључује Марковић, у наредном периоду поново намеће потреба за штедњом и рационалнијом потрошњом енергије, не само у Србији већ и широм Европе.