Како централне банке у региону "бране" своје валуте

Од почетка године до 30. новембра Србија је остварила скоро 4,5 милијарде евра директних старних инвестиција, што ће ову годину учинити рекордном по улагањима.

Гувернерка је саоштила да су и девизне резерве на рекордно високом нивоу од преко 28 милијарди док динарска штедња достиже 180 милијарди, што је десет пута више него 2012. године.

"Резерве злата смо у претходних 12 година утростручили на 48 тона, а њихово учешће у укупним резервама повећали смо на 13 одсто. Овај податак додатно добија на значају ако знамо да је само током ове године злато увећало своју вредност за 30 одсто. Злато добија на значају у периодима глобалних турбуленција. Дугујем само да недавно купљених пет тона злата унесемо у Србију јер је само то ван трезора НБС“, каже Јоргованка Табаковић, гувернерка НБС.

Гувернерка каже да је опрезна код спуштања референтне каматне стопе због дешавања у свету али да је захваљујући спуштању камата повећано кредитирање привреде и становништва.

Удружење банака разматра да се смањи учешће за кредитирање станова за младе.

"Оно што морам да разјасним да нису банке те које траже 20 посто учешће него је то што је прописано одлуком о очувању стабилности тог сегмента. Колико је мени познато, централна банка разматра модалитете могућег смањења учешћа, тако да банке кредитирају тренутно 95 или 97 посто процењене вредности непокретности“, рекла је Марина Пaпадакис, председница УБС.

Различити концепти монетарне политике

Централне банке региона успешно су се избориле са изазовима али истичу да свака земље има различите концепте монетарне политике.

"Наш основни задатак је да сачувамо стабилност наше домаће валуте, конвертибилне марке. Мислим да своју мисију успешно испуњавамо ево већ 27 година и централна банка је гарант не само монетарне већ и финансијске стабилности Босне и Херцеговине“, каже Марко Видаковић, вицегувернер централне банке БиХ.

"У овом тренутку наши стратешки циљеви су завршетак процеса преговора са Европском унијом, дакле стратешки план је да се преговори заврше до краја 2026. године и да вероватно 2028. године Црна Гора постане чланица Европске уније“, наводи Никола Фабрис, вицегувернер централне банке Црне Горе.

Народна банка Србије најавила је сет нових закона до краја године, а у Удружењу банака уговор са Светском банком о дигитализацији и обједињавању базе дуговања свих клијената.