Свету прети дужничка криза, упозорава ММФ; може ли теорија овогодишњих нобеловаца да помогне

Роберт Е. Хол и Мајкл Вудфорд значајни су представници економске теорије која проучава везу између одлука појединаца и предузећа и кретања у целокупној привреди. Њихови радови допринели су развоју макроекономских модела који објашњавају како микроекономске одлуке утичу на макроекономску равнотежу.

Теоријски приступи ове врсте помогли су економистима да боље разумеју и анализирају финансијске кризе, укључујући и глобалну кризу која је почела 2008. године.

Економија у доба геополитичких сукоба

Драган Ђуричин каже за РТС да је економски систем нелинеаран, што значи да не постоји увек сразмера између улагања и резултата, нити гаранција да ће већа улагања донети очекивани ефекат.

"Економија и није права наука у строгом значењу тог појма, као што су природне науке, јер нема јасну и недвосмислену парадигму, односно скуп правила и метода који се могу применити у свакој ситуацији. То је углавном холистички приступ, заснован на покушајима и грешкама, као и на доброј интуицији коју развија теорија", објашњава Ђуричин.

Према његовим речима, живимо у времену у којем је геополитика потиснула економију. Санкције и контрасанкције, царине и контрацарине, посреднички и директни ратови обележавају међународне односе, а геополитичке мере имају и озбиљне економске последице.

"Теорија која је добила Нобелову награду односи се на 'нормалне' ситуације. Идеја је да сваки привредни субјект има очекивања о својој дугорочној потрошњи. На агрегатну тражњу утиче потрошња појединаца, али и инвестициона потрошња предузећа, банака и других субјеката", истиче Ђуричин.

Напомиње да се теоријским моделима не могу предвидети сва кретања, попут свакодневних промена цена нафте. Како каже, сведоци смо ирационалних ситуација које економски систем доводе у стање неизвесности и нестабилности.

"Последице могу бити негативан привредни раст, висока инфлација, незапосленост и социјалне тензије. Такве околности најтеже погађају сиромашне, а незадовољство је све видљивије и у Европи", оцењује Ђуричин.

Паника 2008. године

Говорећи о глобалној финансијској кризи из 2008. године, Ђуричин подсећа да су јој допринеле грешке у вођењу економске политике, као и прекомерно задуживање ради куповине некретнина.

Проблем је додатно продубљен одобравањем кредита без одговарајућег обезбеђења, односно хипотека које су потом претваране у сложене финансијске инструменте.

"Створена је спирала која је довела до спекулативног балона. Потом је настала финансијска паника, јер је све то требало претворити у готовину. Балони су пукли, а штедња је била на нули", наводи Ђуричин.

Упозорење ММФ-а и Србија

На питање шта упозорење ММФ-а о могућој дужничкој кризи значи за Србију, Ђуричин каже да је јавни дуг наше земље нешто виши од нивоа предвиђеног фискалним правилом, али да има тенденцију опадања.

"Трудимо се да се држимо фискалних правила јер нам то чува кредитни рејтинг. Од 2015. године, када смо започели разговоре са САД, а потом и са ММФ-ом, предлози за фискалну консолидацију, а касније и за развојни програм, били су засновани на интуицији која произлази из теорије награђене Нобеловом наградом", наводи Ђуричин.

Подсећа да се Србија суочавала са високом инфлацијом, незапосленошћу од око 25 одсто и падом вредности домаће валуте. Према његовим речима, ослањајући се на економске моделе и сопствене процене, Србија је ММФ-у предложила мере које су полазиле од потреба привредних субјеката.

"Данас имамо позитивну стопу привредног раста, већу од три одсто, инфлацију у границама циља, знатно нижу незапосленост и девизне резерве које доприносе очувању стабилности. Ова власт не оставља терет новој власти. Наш систем је релативно миран и избалансиран", сматра Ђуричин.

* Гостовање Драгана Ђуричина у Јутарњем програму РТС-а у целости можете погледати у видео-снимку са почетка текста.