Шошкић: Курс ће бити фиксан, национализација НИС-а није опција коју заговарам – шта каже о уласку у Владу

Дејан Шошкић је, гостујући у емисији "ОКО" на РТС-у, изјавио да су грађани ти који ће, на различите начине, сносити последице онога што сматра пропустима у контроли пословања Алта банке.

"Сви ми, као грађани, платићемо цех те корупције која се дешавала у Алта банци, те злоупотребе јавних фондова, где је та банка прво добила дозволу, а да није смела да је добије, односно та групација је добила дозволу да преузме једну постојећу пословну банку", рекао је Шошкић.

Како је објаснио, Закон о банкама предвиђа критеријуме које морају да испуне потенцијални власници банака, пре свега када је реч о кредибилитету, стручности и капиталној способности.

"Није нормално у банкарском систему да мењачнице купују банке, дакле да финансијске институције нижег ранга купују финансијске институције вишег ранга. Посебно је важно да се води рачуна о томе да у банкарски сектор могу ући само они појединци и институције који могу да докажу кредибилитет, знање и капиталну способност", навео је Шошкић.

Према његовој оцени, већ на почетку је било јасно да групација која је преузела банку није испуњавала потребне критеријуме.

"Очигледно је било на самом почетку да та групација не испуњава критеријуме за улазак у банкарски систем. Међутим, њима је дозвола за куповину контролног пакета дата", истакао је Шошкић.

"НБС је могла да уведе појачану контролу"

Шошкић сматра да је Народна банка Србије имала законске механизме да спречи настанак проблема у Алта банци, али да они нису адекватно примењени. Како је објаснио, централна банка могла је да уведе сталну контролу пословања, обезбеди присуство својих представника на седницама управног и извршног одбора, као и да инсистира на независнијем раду интерне ревизије и службе за управљање ризицима.

Као посебно забрињавајући податак издвојио је то што је, према његовим речима, Алта банка у пословним књигама приказивала више од 20 одсто имовине у готовини.

"То је била апсолутно недопустива информација за игнорисање. Морало се моментално реаговати, прво преконтролисати да ли је новац заиста ту, а онда и поставити питање компетентности управљања банком, јер банка по правилу не сме да држи толику количину готовог новца, јер то указује на некакво абнормално понашање“, нагласио је Шошкић.

Објаснио је да је НБС могла да наложи да се готовина положи на рачун који пословна банка има код централне банке, чиме би било омогућено да се провери и контролише стварно стање средстава.

"То су све врло озбиљни пропусти у функционисању Народне банке Србије. Први који би требало да буду предмет истраге су свакако директор Сектора контроле банака, а онда и највише руководство у централној банци, од чијих одлука зависи да ли ће се поступати у оваквим случајевима или не“, рекао је Шошкић.

"Измене закона повећале овлашћења гувернера"

Говорећи о изменама Закона о Народној банци Србије, посебно онима из 2018. године којима је укинута Управа за надзор над финансијским институцијама, Шошкић је оценио да су оне вероватно допринеле стварању услова за проблеме у надзору банкарског сектора.

"Ако би Народна банка пословала као независна институција, да нема високе политичке личности на челу, јер је то стандард добре праксе у свету, да Народна банка функционише независно не само финансијски и оперативно него и у односу на политички процес и политичке партије у држави, онда ова законска решења не би нужно морала да праве проблеме“, објаснио је Шошкић.

Сматра да је изменама закона повећана могућност да одлуке руководства централне банке утичу на то да ли ће одређени проблеми бити благовремено откривени и спречени.

"Са овим законским изменама много већа аутономија дата је политичкој личности која се налази на челу, која је могла да својим избором поступања или непоступања омогући овакав проблем у нашем банкарском систему, који сада кошта пореске обвезнике на различите начине“, оценио је Шошкић.

"Грађани ће посредно сносити трошкове пропасти Алта банке"

Говорећи о исплати осигураних депозита клијентима Алта банке, Шошкић је објаснио да се средства Агенције за осигурање депозита обезбеђују из премија које плаћају пословне банке. Према његовим речима, иако банке непосредно финансирају систем осигурања депозита, трошкови се посредно преносе и на грађане кроз цене банкарских услуга.

"Банке плаћају премију осигурања за осигурање депозита и банке ће, наравно, плаћати то и даље, али ће извор за то бити оно што ми као грађани плаћамо банкама“, рекао је Шошкић.

Нагласио је да ће камате, провизије и други трошкови банкарских услуга бити извор из којег се надокнађују средства употребљена за исплату осигураних депозита.

Која је разлика између Алта банке и Агробанке

На питање о сличностима између пропасти Алта банке и случаја Агробанке, који се догодио у време када је био гувернер НБС, Шошкић је оценио да је реч о неупоредивим ситуацијама. Подсетио је да је Агробанка пословала деценијама пре његовог доласка на чело централне банке и да је, девет месеци након преузимања функције гувернера, лично донео одлуку да се у тој банци спроведе непосредна контрола.

"Финансијски извештаји и ревизорски извештаји нису одражавали реално стање у тој банци, али на прву назнаку да нешто није у реду ја сам као гувернер донео лично одлуку да се иде у проверу те банке, иако она није била предвиђена планом за супервизију још неколико година", рекао је Шошкић.

Према његовој оцени, та контрола спречила је даље нагомилавање губитака.

"Могло је да прође време и да се додатно акумулирају губици. Ми смо на време зауставили прављење додатних губитака“, навео је Шошкић.

За разлику од Агробанке, сматра да су у случају Алта банке проблеми настали током актуелног мандата руководства централне банке, почев од одобравања уласка новог власника у банкарски сектор, па до, како тврди, недовољног надзора над пословањем.

"Поштанска штедионица је ликвидна, нема разлога за панику"

Говорећи о Банци Поштанска штедионица, Шошкић је нагласио да се њено пословање не може поредити са ситуацијом у Алта банци. Објаснио је да је основна разлика у власничкој структури, јер је држава власник Поштанске штедионице и располаже механизмима којима може да обезбеди додатни капитал и ликвидност, уколико то буде потребно.

"Прва ствар коју треба да имамо у виду јесте да су Алта банка и Поштанска штедионица апсолутно различите. Једно је мала банка приватног власника, а овде је држава власник. Држава може да докапитализује банку, може да дода ликвидност ако је потребно", објаснио је Шошкић.

Истакао је да тренутно нема потребе за таквим мерама, јер је Поштанска штедионица ликвидна.

"До тога неће доћи. Ситуација је стабилна. Нема потребе за тиме, али треба грађанство да зна да и то може да се реализује. Банка је ликвидна, дакле Поштанска штедионица је ликвидна. Активирани су инструменти подршке ликвидности. Нема разлога за било какву врсту панике", поручио је Шошкић.

Навео је и да чињеница да је држава власник банке представља додатни фактор сигурности.

"Држава је власник, па самим тим на неки начин и гарант те институције", рекао је Шошкић.

"Неодговорно је подгревати панику, Влада је морала да каже истину о Поштанској штедионици"

Шошкић је оценио да је Влада Србије у техничком мандату, на предлог Министарства финансија, требало да се обрати јавности и објасни да нема разлога за забринутост у погледу пословања Поштанске штедионице.

Према његовом мишљењу, такво обраћање допринело би смиривању грађана и спречавању ширења неоснованих информација о стабилности банкарског система.

"Нормално је било да у ситуацији када постоји нека узнемиреност изађу с оним што је истина пред јавност, а то је да кажу: 'Ми смо власници. Нема разлога да се шири паника. Нема разлога да се причају неистините приче'", рекао је Шошкић.

Критиковао је и представнике власти и поједине медије, за које тврди да доприносе узнемиравању јавности ширењем неоснованих информација.

"Интерес земље није подгревати безразложне панике. Интерес земље је да се каже истина. Истина мора да се каже, а не да се шире приче о томе како ће динар да изгуби вредност и да људи неће добити пензије. То су све неистине, као што је неистина да ће Поштанска штедионица да пропадне“, нагласио је Шошкић.

Сматра да је Министарство финансија требало да предложи Влади да грађанима упути јасну поруку о власништву државе над банком и механизмима који стоје на располагању за очување њене стабилности.

"Држава Србија је власник Поштанске штедионице, да има несразмерно велике капацитете и инструменте да обезбеди стабилност ако би дошло до неке дестабилизације, а не да људи чекају у редовима и да имају панику да ли да подижу новац", нагласио је Шошкић.

"Курс ће бити фиксан, ту нема никакве дискусије"

Оценио је и да одржавање стабилног курса не представља посебан изазов за монетарне власти, већ да је пре свега реч о одлуци о режиму девизног курса.

"Никад није било тешко одржати фиксни курс. Одржати фиксни курс је увек било лако. Само што се у нашој јавности промовисала нека потпуно нетачна теза како је одржавање фиксног курса нарочита способност. Не, то је питање одлуке", рекао је Шошкић.

Сматра да нема разлога да се курс динара мења и да би евентуална дестабилизација указивала на неодговарајуће поступање надлежних институција.

"Фиксирати курс је врло једноставно и сада, ако дође до било какве дестабилизације курса, то је само доказ да неко то намерно жели да уради", оценио је Шошкић.

Нагласио је да Студентска листа не планира промену постојећег режима девизног курса.

"Студентска листа је врло јасна – курс ће бити фиксан и око тога нема у овом тренутку никакве дискусије. Дакле, биће фиксан", поручио је Шошкић.

Према његовим речима, Србија располаже довољним девизним резервама и инструментима монетарне политике за очување стабилности курса.

"Девизних резерви има. Постоје инструменти монетарне политике којима се може обезбедити и подржати фиксни курс. Ми нисмо нестабилна земља. Према томе, девизни режим ће остати непромењен. Фиксни курс је лако одржавати, само је питање опредељења", истакао је Шошкић.

"Санкције Русији нису дале очекиване резултате"

Говорећи о санкцијама Русији, Шошкић је поновио свој ранији став да таква политика није донела очекиване економске резултате. Навео је да је још пре четири године јавно упозоравао да санкције неће остварити постављене циљеве, оцењујући да руска привреда није претрпела последице какве су се очекивале.

"Ја сам се у пар наврата осврнуо на те санкције Руској Федерацији, за које сам још давних дана, пре једно четири године, јавно рекао да оне неће дати резултата, као што нису ни дале резултата", рекао је Шошкић.

Позивајући се на податке о привредном расту, Шошкић је навео да је од 2022. године кумулативни раст руске привреде износио око 8,7 одсто, а Европске уније приближно 6,6 одсто.

"Дакле, преко два одсто је руска привреда расла брже", навео је Шошкић, оцењујући да су санкције нанеле штету и европској економији.

"О НИС-у је требало преговарати још 2022. године"

Када је реч о америчким санкцијама Нафтној индустрији Србије, Шошкић је оценио да је неопходно пронаћи решење у договору са америчком администрацијом, како се не би угрозило пословање компаније.

Објаснио је да Сједињене Америчке Државе користе свој утицај на међународне платне токове и финансијске институције, што утиче и на компаније које послују у Србији.

"То захтева, поред осталог, да се договори с америчком администрацијом неки модалитет који неће угрозити пословање", рекао је Шошкић.

Према његовим речима, циљ америчких санкција је да се обезбеди повлачење руског власништва из НИС-а, због чега су више пута одобравани привремени рокови за проналажење решења. Шошкић сматра да је Србија знатно раније требало да започне разговоре са руским партнерима о будућности НИС-а.

"Ми смо 2022. године могли јасно да видимо да Запад уводи санкције руским предузећима на целој територији Европе и мислим да је било основа да ми такође са руским партнерима разговарамо на ту тему, јер је НИС значајан привредни субјект у Србији и не треба да због међународне геополитике угрожавамо нашу привреду", нагласио је Шошкић.

Право прече куповине и директни преговори – национализација није добро решење

Шошкић је навео да Србија има три могућности када је реч о решавању питања руског власништва у НИС-у – коришћење права прече куповине, директне преговоре са руским власником о делимичном или потпуном преузимању већинског пакета акција и национализацију.

"Ја лично мислим да право прече куповине има пуно смисла, као и директни преговори са руском страном, јер мислим да постоје врло јаки аргументи за битно промењене околности пословања НИС-а у односу на оне у којима су се руски партнери јавили као купци и касније доминантни власници“, рекао је Шошкић.

Оценио је да промењене геополитичке и пословне околности представљају основ за отварање разговора о власничкој структури НИС-а.

На питање да ли би национализација могла да угрози снабдевање Србије руским гасом, Шошкић је нагласио да се не залаже за такав приступ.

"Национализација је нешто што ја не заговарам. Ја сам то јавно и рекао, мислим да то није добра ствар. То не само да је лоша порука према руском партнеру, то је генерално лоша порука према страним инвеститорима“, истакао је Шошкић.

Објаснио је да Србија не би требало да ствара слику земље која прибегава драстичним мерама пре него што исцрпи могућности за договор.

"Ми не треба да креирамо имиџ земље која може тако да донесе неке драстичне одлуке, а да није претходно покушала друге мере које имају више смисла и више воде рачуна о томе да се процес тако одвија да друга страна не буде незадовољна“, рекао је Шошкић.

Критиковао је и досадашњи приступ државних органа решавању питања НИС-а, оцењујући да Србија није била довољно активна у тражењу решења.

"Ми смо, чини ми се, барем од то мало информација које долазе у јавност од тих државних званичника, углавном могли да закључимо да смо ту апсолутно негде са стране, да чекамо да се нешто деси, да нисмо проактивни, да нисмо отворили то питање“, навео је Шошкић.

Подсетио је да НИС послује у Србији, да је држава била продавац компаније руском партнеру и да је и даље њен значајан сувласник, али и да су се битно измениле околности у којима функционише тај страни партнер.

"То је све било, по мом мишљењу, потпуно довољно да се са руским партнером одавно, пре четири и више година, започну преговори о томе да се нађе неко решење које неће бити лоше за тог страног партнера, али неће бити лоше ни за нас, односно да се ми као земља извучемо из тог ризика и тог глобалног надгорњавања које може да нам се, као што се већ дешава, обије о главу“, оценио је Шошкић.

"Србија мора да обезбеди избор у снабдевању енергентима"

Говорећи о преговорима о новом гасном аранжману са Русијом и ограничењима која предвиђају прописи Европске уније, Шошкић је оценио да Србија треба да тражи решење које највише одговара њеним економским интересима.

Навео је да европске земље и даље увозе одређене количине руских енергената, укључујући течни природни гас, као и да се трговина руским енергентима наставља и са другим деловима света.

Према његовим речима, Србија мора да развија алтернативне правце снабдевања како не би зависила од једног добављача.

"Србија просто мора да води рачуна о својим интересима пре свега и то настојање да дођемо у позицију да имамо избора и да нас нико не може уцењивати, мислим да је исправно полазиште – да отворимо алтернативе и могућности, а да на крају купујемо од онога од кога нам је то најповољније“, рекао је Шошкић.

Нагласио је да је цена енергената један од кључних фактора конкурентности домаће привреде.

"Цена енергије утиче на цену коштања свега онога што се произведе у Србији и тесно је повезана са амбицијом да постанемо конкурентнија привреда. Један аспект је раст продуктивности, а други аспект мора да буде да инпути као што је енергија буду релативно повољни да би наша привреда могла да постигне боље резултате на међународном тржишту“, закључио је Шошкић.