Прокувале цене кафе у Србији, што због климатских промена, што због царина и монопола

Млевена кафа бољег квалитета, од 200 грама, пре пет година је коштала 300 динара. На попустима и 250 динара.

Другим речима, према последњим подацима Републичког завода за статистику, од 2022. до данас, сто грама кафе поскупело је у просеку за 36 динара.

Према речима берзанског аналитичара и брокера Бранислава Јоргића цена кафе расте протеклих 10 година.

Објашњава да је раст цена кафе последњих година условљена повећаном потрошњом, али и климатским променама у главним земљама произвођачима. Истакао је и поскупљење транспорта.

"С једне стране Бразила и Колумбије, а са друге стране Вијетнам и Индонезија као главни произвођачи", објаснио је Јоргић.

Осим тога, наводи да повећана потрошња кафе, нарочито у Азији, јесте један од главних разлога зашто цена кафе на светским берзама континуирано расте.

Трамп и царине на кафу

Говорећи о могућем утицају царина на цену кафе, Јоргић је навео да би додатне царине могле изазвати промене на тржишту.

Додао је да берзанска тржишта реагују на очекивања и предвиђања будућих догађаја.

Један од разлога поскупљења кафе је и најава новоизабраног председника САД Доналда Трампа да ће увести више царине.

"Ако би Сједињене Америчке Државе увеле додатне царине на кафу из Јужне Америке, логично је да би цена кафе у Америци порасла, што би смањило потрошњу. Тај вишак би могао повољно да утиче на цене у остатку света", рекао је брокер.

Када ћемо знати нова предвиђања цена

На питање о стабилности цена у наредном периоду, Јоргић указује на сложену ситуацију.

"Цена кафе ће вероватно остати на овом нивоу до нове производње 2025. године. Тада ће климатски услови и процене рода одредити даљи развој", истакао је Јоргић.

Производи ће се појавити у октобру и новембру следеће године и тек тада ће се засигурно знати.

Монопол тржишта кафе у Србији

Србија пије највише кафе на Балкану. Према статистичким подацима сваки становник Србије годишње попије 4,5 килограма кафе.

Што се тиче локалног тржишта, Јоргић је указао да Србија кафу увози, али навео и проблем монопола који постоји.

"У Србији се јављају монополи у преради и дистрибуцији кафе. Влада Србије је покренула истрагу о договарању цена у трговачким ланцима, али конкуренција на нашем тржишту је и даље веома мала", рекао је Јоргић.

Такође је напоменуо да у Србији један произвођач тренутно држи око 70 одсто тржишта кафе у Србији, што, каже, представља јасан монопол.

Што се тиче квалитета кафе, Јоргић је објаснио да Србија увози кафу углавном из Бразила и Вијетнама.

"Из Бразила стиже арабика, која је квалитетнија, док Вијетнам извози робусту, која је јефтинија и нижег квалитета. Повремено се увози и кафа из афричких земаља као што су Уганда и Гана", објаснио је Јоргић.

Улагање у плантаже

Јоргић је предложио иновативан приступ за српске привреднике.

"Пре неколико деценија смо разматрали могућност закупа плантажа кафе у Гвинеји као вид компензације за наплату потраживања. С обзиром на растућу цену кафе у свету, можда би наши предузетници могли да размотре улагања у производњу кафе у иностранству. То би могло бити добро стратешко улагање", закључио је боркер.