Нови закон о заштити корисника финансијских услуга – више права за грађане, строжа правила за банке

Финансијско тржиште се стално мења, а са њим и потреба за ефикаснијом заштитом корисника банкарских и других финансијских услуга. Нови Закон о заштити корисника финансијских услуга доноси низ промена које утичу на пословање банака, лизинг кућа, платних институција и других пружалаца финансијских услуга.

Основни циљ нових правила јесте јачање заштите корисника, већа транспарентност пословања и увођење јаснијих и строжих правила приликом уговарања финансијских услуга.

Финансијски консултант Владимир Васић, гостујући у емисији "У средишту пажње" Првог програма Радио Београда, говорио је о кључним новинама закона, разлозима за његово доношење и начинима на које ће се нова правила одразити на грађане.

Према Васићевим речима, Закон о заштити корисника финансијских услуга није потпуно нов пропис, већ је део домаћег законодавства већ десетак до петнаест година, као резултат усклађивања са прописима Европске уније. Ипак, досадашња примена закона указала је на бројне недостатке и проблеме у пракси, због чега је било неопходно унапредити постојећа решења.

"Закон се доноси као својеврсно ажурирање постојећих прописа, на основу свега што је уочено током претходних десет до петнаест година. Сам назив закона указује на то да је његов циљ да заштити нас, кориснике финансијских услуга, јер се често стиче утисак да су банке у повољнијем положају од својих клијената. То је можда делимично и тачно, имајући у виду да нисмо увек довољно финансијски едуковани и да често журимо приликом потписивања уговора или узимања кредита. Законодавац је то препознао и настојао да овим законом уреди области у којима су раније уочене одређене неправилности", истакао је Васић.

Он је указао и на чињеницу да је финансијско тржиште Србије изразито банкоцентрично, односно да се највећи дио финансијских токова одвија преко банака. 

- Укидање пенала за превремену отплату стамбених кредита.

Ранија пракса подразумевала је плаћање пенала од 1 одсто на разлику уколико клијент превремено отплаћује стамбени кредит. Односи се на кредите до 1.200.000 динара. Према новим одредбама, тог пенала више нема, чиме држава помаже грађанима да остваре финансијску уштеду.

- Право на предомишљање

Закон уводи институт предомишљања, који клијентима омогућава да после узимања кредита (пре свега готовинских и потрошачких) имају рок од 14 дана - од тренутка потписивања, да се предомисле и врате средства, слично као што се роба враћа у продавницу.

- Већа транспарентност и значај понуде

Банка је у обавези да клијенту достави понуду на јасан, једноставан и транспарентан начин. Васић саветује грађанима да не прихватају понуду "на прву лопту":

"Сада, са том понудом можете да одете у другу, трећу, четврту банку да проверите како то изгледа код других. Суштина јесте управо у томе да сте ви у преговарачкој позицији и да ви преговарате. Нико никоме ништа не даје, него сте ви купили кредит. А кад га већ купујете, онда има и нека цена", наводи он.

- Олакшице у непредвиђеним животним ситуацијама

Једна од најважнијих новина односи се на ситуације када клијент услед непредвиђених околности - попут губитка посла или несрећног случаја, изгуби способност отплате. Закон сада пружа јасан правни основ:

"Закон предвиђа могућност да од банке затражите смањење месечне рате или одобравање мораторијума, односно привременог застоја у отплати кредита у трајању од три или шест месеци, како бисте добили времена да поново станете на ноге. Притом је јасно дефинисана процедура за остваривање ових права", указује Васић.

Уколико банка не изађе у сусрет, корисницима остаје на располагању Дирекција за заштиту корисника финансијских услуга при Народној банци Србије.

- Флексибилнија правила за хипотеку

Када је реч о стамбеним кредитима и хипотекама, ранија пракса подразумевала је да банка продаје заложену непокретност, понекад и по цени која је 40 до 60 одсто нижа од тржишне вредности. Ново законско решење пружа могућност кориснику кредита да у року од два месеца сам пронађе купца, чиме добија прилику да непокретност прода по повољнијој цени.

"Овде закон каже: добро, ајде ви који сте у проблему, ево ви пронађите купца у тих 2 месеца, можда ћете ви бити бољи у продаји те непокретности него процес који покреће банка, и на тај начин даје вам прилику да можда постигнете већу цену", објаснио је Васић.

Варијабилне каматне стопе и обавезе обавештавања

Говорећи о каматним стопама и утицају фактора попут Еурибора, Васић је подсетио да су већина стамбених и евроиндексираних кредита везани за варијабилну каматну стопу, која се састоји од тромесечног или шестомесечног Еурибора и фиксне маргине банке. Узрастање Еурибора директно утиче на раст месечних рата.

Ипак, закон прописује строге обавезе транспарентности: банка је у обавези да клијента благовремено обавести путем мејла о свакој корекцији месечне рате у складу са уговором, чиме се оставља простор да се домаћинства припреме за промене у буџету.

Закључак и савети стручњака

Измене закона представљају корак ка даљем усклађивању са стандардима Европске уније и унапређењу заштите грађана. Ипак, Владимир Васић је у емисији Првог програма Радио Београда "У средишту пажње" указао на то да законска заштита није довољна уколико грађани нису добро информисани о својим правима и обавезама.

"Закон треба да нам отвори очи и покаже шта је добро за мене као корисника. Најчешће га читамо тек када се већ нађемо у озбиљном проблему, што је можда погрешно. Боље је да будемо информисани и припремљени унапред, јер је боље имати резервни точак него га немати", закључио је Васић.