Летећи таксији и дронови у кинеском саобраћају – које су могућности и ограничења "економије малих висина"

Пословни људи и медији у Кини последњих година све више говоре о улагању у развој тзв. "економије малих висина", која обухвата привредне делатности које се остварују помоћу летелица које се углавном крећу на висинама до хиљаду метара. За ту нову-стару грану привреде се очекује да ће до 2030. у Кини бити укупно вредна око 280 милијарди долара годишње.

"Економија малих висина" обухвата привредне активности попут снабдевања, превоза и туризма које се врше помоћу хеликоптера, дронова, цепелина и летећих аутомобила и таксија на висинама до 1.000 метара.

У Кини се све више говори о овој грани привреде јер се, због технолошких иновација, односно, све масовније употребе дронова и почетка увођења летећих аутомобила у саобраћај, очекује да она ускоро процвета. Поред тих нових типова летелица, њени носиоци ће, као и до сада, бити и хеликоптери, па чак и дирижабли.

Илустрације ради, у 2023. укупна вредност пословних активности које се могу сврстати у категорију економије малих висина у Кини је износила нешто више од 70 милиона долара, али се очекује да би до краја ове деценије могла да скочи на чак 280 милијарди. Тај сегмент привреде, дакле, могао би да постане врло важан замајац економског развоја, а његова важност је утолико већа што се раст кинеске економије последњих година успорава.

Потенцијал и ограничења нових типова летелица

Летећи дронови пружају мноштво могућности: снабдевање удаљених и тешко приступачних региона попут острва или планинских крајева, трагање и спасавање, надзор територије и грађевина попут солитера или мостова.

Познати кинески произвођач дронова ДЈИ нарочито је поносан на чињеницу да његова летелица успешно испоручила храну и боце са кисеоником алпинистима у Хималајима на висини од 6.000 метара.

Летећи таксији несумњиво могу много да допринесу међуградском превозу и транспорту на релацији између хотела, железничких и аутобуских станица у урбаним насељима и аеродрома на њиховој периферији.

Међутим, коришћење тих летелица прате и разне дилеме, као страх од могућих падова на људе и имовину или забринутост да би могле да буду злоупотребљене за нарушавање приватности грађана будући да су опремљене камерама.

Почела комерцијална употреба летећих таксија

И док је употреба дронова (нарочито за испоруку хране и поштанских пакета) у огромној експанзији, у Кини полако почиње и комерцијално коришћење летећих таксија. Индустријски град Шенџен у провинцији Гуандонг је прва административна јединица која је у Кини (и то ове године) донела закон којим се регулише куда и по којим условима смеју да се крећу летећи таксији.

Први сертификат за летење добио је беспилотни такси "216 С", који је произвела компанија "И Хонг" ("EHong"). Он може да понесе 620 килограма терета, што обухвата и два путника, на раздаљине до 30 километра.

За сада, ширу примену летећих таксија омета висока цена. Кинески медији, на пример, јављају да је за петнаестоминутни лет од тог града до центра оближњег Хонг Конга потребно издвојити 13.600 јуана, што је еквивалент 1.180 америчких долара. У густо насељеним подручјима проблем ће представљати и бука.

Међутим, јасно је да ће уштеда у времену и њихова способност да кориснике поштеде од фрустрације коју ствара дуго чекање у собраћајним гужвама летећим таксијима обезбедити место на тржишту транспортних услуга, баш као што су и дронови нашли своју примену у испоруци пошиљки иако не могу да понесу толико терета колико камион или уђу у зграду и однесу оброк до врата станара као људи.