Нови пут до укњижбе – шта доносе измене закона "Свој на своме“
Измене Закона "Свој на своме" требало би да прекину деценијски лавиринт администрације. Отворен је бржи пут до укњижбе за више од два и по милиона нелегалних објеката. Граница је повучена на 400 квадратних метара, а ко је озидао више, мораће да доплати. С друге стране, укинута су уска грла за стамбене зграде, па грађани могу да се упишу у Катастар чак и ако су их инвеститори оставили у дуговима. Из Агенције за урбанизам поручују да ће сви пријављени нелегални објекти бити уписани и апелују да грађани буду стрпљиви.
Прва измена Закона односи се на власнике нелегалних породичних кућа. Нови обрачун важи за куће веће од 400 квадратних метара, плаћаће се у висини доприноса за грађевинско земљиште, који су утврдиле локалне самоуправе и доставиле Агенцији за урбанизам.
Рок за плаћање је 30 дана. Уколико грађани у том периоду не плате, потврда за упис нелегалног објекта неће бити послата Катастру непокретности, све док новац не стигне на рачун државе.
Директор Агенције за просторно планирање и урбанизам Ђорђе Милић указује да је неким грађанима стизао на наплату обрачун већи од очекиваног и објашњава да је реч о породичним кућама које се састоје од четири или више засебних делова, па се третирају као стамбене зграде за колективно становање.
"И било је неколико случајева где каже 'живи породица' – да, али физички је подељена, па живе деца, свако има посебан стан, па живе родитељи, па имају пословни простор и онда ми добијемо једну малу стамбену зграду у којој живи пет, шест породица. Законодавац је прописао да уз сваки објекат који се уписује припада и одговарајуће грађевинско земљиште, тако да се кроз овај закон остварује онај принцип јединствене непокретности. И законодавац је прописао рок од пет година да се формира земљиште за редовну употребу објеката", наводи Милић.
Заштита од несавесних инвеститора
Измена Закона доноси олакшице и станарима у зградама за које несавесни инвеститори нису обезбедили све папире. Наиме, за незавршене и специфичне објекте морају да се приложе извештај о затеченом стању и скице грађевинских инжењера.
"Грађани практично имају нову могућност да се обрате и архитектама и грађевинским инжењерима поред самих геодетских организација. То је можда решење да се убрза сам процес", наводи архитекта Данијела Рабреновић.
Када Агенција обради захтев, на потезу је Републички геодетски завод. До сада је донето више од 600.000 потврда, које се сукцесивно уписују у базу.
В. д. директора Републичког геодетског завода Далибор Бабић напомиње да су појачали капацитете везано за тај упис.
"'Свој на своме' је апсолутни приоритет у Републичком геодетском заводу, ангажовали смо колеге који раде и на другим пословима да се укључе у поступак спровођења и уписа потврде, односно објекта и права својине за грађане који су то право и остварили добијањем потврде", наводи Бабић.
Правници упозоравају на замке
Ипак, правници упозоравају на замке. Рок од 30 дана за уплату брзо прође јер обавештења стижу СМС-ом или мејлом, што је проблем у сеоским срединама.
"Издаје се потврда на коју није могуће уложити право жалбе, без обзира да ли је у питању нека незадовољна страна или сам подносилац захтева. Поставља се питање како ће пракса решавати евентуалне грешке или уписе до којих је дошло ако не одговарају правом стању ствари на терену", указује Никола Терзић, адвокат из Лознице.
Држава је повукла и оштру црвену линију – све што је изграђено после сателитског снимка из 2025. године биће одбијено и ти објекти неће бити уписани у Катастар непокретности.
