Живнуло тржиште некретнина – предвиђају се бољи услови за кредит, али и скок цена станова
Еурибор пада, што ће условити и повољније услове за кредит, али и раст цена некретнина. Тржиште некретнинама има велики утицај на економију. Плаћањем пореза приликом купопродаје, а требало би и од рентирања, пуни се државни буџет и ствара могућности за нова улагања. Упућени кажу да је сада идеално време за почетак преговора око куповине стана, али и да се институције посвете тој привредној грани.
Да је живнуло тржиште некретнина потврђује и повећан обрт средстава последњих неколико месеци.
Цене расту, спорије него у претходном периоду, а расте и понуда.
Стручњаци су сагласни – бољи је избор куповина стана, него да се буде подстанар.
"Уколико намеравате да живите у том стану, уколико сте кредитно способни и имате паре за учешће за добијање кредита, исплати се купити стан", каже председник Удружења професионалних управника Љубиша Бановачки.
Истиче да је то дугорочна инвестиција и боље него да дајете на месечном нивоу одређене закупе.
Куповина стана као инвестиција
Станови се, тренутно, ређе купују као решење стамбеног питања, чешће као инвестиција.
Према подацима РГЗ-а у Србији се 85 одсто станова купује за готовину, док је 25 одсто оних који постају власници из кредита.
Потпредседник стручног савета Кластера некретнина Србије Милић Ђоковић каже да 100 хиљада евра из кредита направи 450 хиљада евра такозваног кеша.
"Често се пита народ откуд оволики кеш, нема кеша, кеш је банка, банка креће и практично закотрља тај сам обрт и онда се то само мултипликује", појашњава Ђоковић.
Нови станови, кажу инвеститори, распродати су и пре завршетка радова.
У Србији 30 одсто људи има више од једне некретнине. Много је оних који их комерцијализују.
Евиденција и порез на издавање станова
Неуређено тржиште изнајмљивања станова, поред ризика које носи, условљава губитак у државној каси, али и проблеме власницима.
Изменама Закона о становању и увођењем обавезе да професионални управници, са статусом службеног лица, праве евиденцију о рентирању, упућени виде као начин да се тржиште уреди.
"Оно што ми професионални управници радимо јесте да приликом дефинисања зграде тражимо до власника стана да се изјасни да ли живи у том стану то јест попуњавањем евиденционог листића или га комерцијализује", објашњава Љубиша Бановачки.
Председник Удружења професионалних управника каже да је то зато што им је битно да имају контакте од подстанра у случају неких хитних интервенција.
Потпредседник стручног савета Кластера некретнина Србије каже да је управљање некретнинама озбиљан посао.
"Ми треба озбиљно тиме да се позабавимо, овде је, отприлике, варијанта - лези лебу да те једем, значи, изнајмио сам стан добро је, доћи ће кирија и то је то", каже Милић Ђоковић.
Објашњава да рачуница није једноставна – "Не можете вредност, 200 хиљада евра да дате за 500 евра и да не мислите о томе ништа".
Тачне евиденције о томе колико се станова у Србији издаје, нема, према последњем попису становништва.
Да живи у изнајмљеном стану изјаснило се 123.000 људи, док је порез за рентирање стана платило око 2.000 власника.
Коментари