Српске њиве обрађују стари трактори – како до нове механизације

Од Шапца, преко Зрењанина до Лесковца, пољопривредници кажу да Србија има одличну климу и плодну земљу – два кључна фактора за производњу хране, али и најскупље гориво и најстарију механизацију коју све теже могу да обнове.

Пољопривредник Иван Малишевић из Горње Врањске бави се повртарством, те производњом пшенице, кукуруза и пластеника. 

"Одакле да купим (трактор). Овај је из 1979. године, а ја сам 1976. годиште. Три године је млађи од мене, у фази је распада", каже Малишевић.

Иван Станковић, пољопривредни произвођач из Винарца, код Лесковца, наводи да поседује трактор стар 44 године и да има у плану да га замени. Са друге стране, Марко Поповић из Сутјеске, код Зрењанина, истиче да ни велики произвођачи не купују нове тракторе, а нарочито мали.

Статистика српских трактора

Од нешто више од пет милиона хектара пољопривредног земљишта, обрађује се 3,4 милиона хектара или око 67 одсто. Земљиште обрађује око 480.000 трактора, а најстарији су они у Источној и Јужној Србији.

Далибор Цветановић, директор Пољопривредне, саветодавне и стручне службе Србије за општину Лесковац потврђује да је за општину најбитније да млада популација обнавља своју механизацију,

"Рачунамо да ће тако они остати на својим газдинствима", указује Цветановић.

Увоз – половњаци стари и до 40 година

Њиве се углавном ору старим ИМТ-овим тракторима. Међутим, забрињава и чињеница какви се трактори увозе.

Марија Антанасковић из Пословног удружења увозника и извозника пољопривредне механизације наглашава да је у Србији приметан јако велик увоз половних трактора.

"Они су старости између 35 и 40, па и више година", објашњава Антанасковић.

Конкуриши, домаћине

Из министарства поручују да сви пољопривредници морају да региструју газдинства да би добили субвенције, а да ће држава у обнови механизације помоћи и онима који имају мање парцеле.

Досадашња министарка пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије Јелена Танасковић наглашава да влада кроз конкурс и кредит за пољопривреднике и њихове механизације може да рефундирамо и до 50 одсто вредности за куповину механизације.

"Од тога, 40 одсто је обезбеђена кредитна линија који они враћају у року од пет до седам година, док је 10 одсто учешће самог пољопривредника", закључила је Тансковићева.

Пољопривреда је најважнија привредна грана у Србији и зато би мале пољопривреднике требало сачувати. Стручњаци кажу да набавку механизације не би ни требало посматрати као трошак, већ као инвестицију.