Изражени евроскептицизам и вера у Русију – шта грађани мисле о спољном положају Србије

Институт за међународну политику и привреду и Институт друштвених наука реализовали су научни пројекат KОМПАС – "Допринос модерним партнерствима: процене односа Србије са ЕУ и Kином". Циљ пројекта је да анализира спољнополитичку позицију наше земље. У фокусу истраживања су општи ставови грађана о односу светских сила и држава региона према Србији, али је стављен посебан фокус на троугао односа Србија–ЕУ–Kина.

На питање о томе који међународни партнер највише доприноси одбрани националних интереса и одбрани територијалног интегритета Републике Србије, убедљиво највећи број грађана истакао је да је то Русија (47,4%), па ЕУ (24,6%), Kина (10,5%) и САД (2,1%).

Као највећи пријатељи Србије, издвојиле су се Румунија са 47,1 одсто испитаника и Мађарска са 29,8, за њима су и Црна Гора, Северна Македонија, БиХ, док су на зачељу Хрватска, Албанија и Бугарска.

По питању перспективе чланства у ЕУ, испитаници су прилично песимистични – 59,2 одсто грађана сматра да Србија никада неће ући у ЕУ, а 12,8 одсто њих сматра да је то могуће до 2035. године.

Такође, већина грађана сматра да Србија никада неће ући у БРИKС, чак њих 54 одсто.

Готово две трећине грађана не подржава усклађивање са спољном политиком ЕУ по питању санкција Русији.

Научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду Александар Митић каже да скептицизам грађана према уласку Србије у ЕУ има бројне разлоге.

"Ми смо на том европском путу од новембра 2000. године. Тај процес траје четврт века, а формално смо у преговорима већ 11 година са свега два затворена поглавља, 22 од 35 отворених, а ниједно није отворено још од децембра 2021. године", констатује Митић.

Указује и на то да из Брисела стижу и недопустиви притисци и условљавања по питању територијалног интегритета, питања КиМ, у вези са Републиком Српском, али и усклађивања са спољном политиком ЕУ као и на ниво политичке воље земаља чланица ЕУ за проширење.

Сходно томе и највећи број испитаника одговорио да чланство у ЕУ није стратешки спољнополитички циљ, 35 одсто, док значајан број, 29,4 одсто, сматра да то ипак јесте.

"Тих 35 одсто грађана сматра да то апсолутно није стратешки циљ земље, док још 12 до 13 одсто сматра да то није циљ, а око 38 одсто мисли супротно. То је у складу са истраживањем Евробарометра, по коме 30 одсто грађана Србије има поверење у ЕУ", наводи Митић.

И лидери ЕУ добили су изразито негативне оцене, нарочито председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и немачки канцелар Фридрих Мерц.

Митић истиче да је најбоље оцене међу лидерима ЕУ је добио мађарски премијер Виктор Орбан, који је атипичан представник европског блока. "Питање у истраживању је било како се ти лидери односе према српским националним интересима. Емануел Макрон је нешто мало боље прошао од Мерца и Фон дер Лајенове, који су убедљиво најлошије оцењени. Фон дер Лајенова је и раније лоше оцењивана, а Фридрих Мерц, који је недавно ступио на дужност канцелара, поделио је судбину свог претходника Олафа Шолца", каже Александар Митић.

Сматра да те оцене одсликавају огорчење грађана на политику коју спроводи Берлин – подршка Аљбину Куртију на Косову и Метохији и Кристијану Шмиту и политичком Сарајеву у Босни и Херцеговини.

Грађани сматрају да Русија највише брани интересе Србије зато што се, наводи Митић, Москва показала као најактивнија у дипломатској комуникацији на мултилатералним форумима, и исказује подршку интересима Србије и Републици Српској, али и зато што је дала Србији повољан енергетски аранжман.

"Када се има у виду да је Москва приказала значајну моћ на економском и политичком пољу, то даје уверење да ће нам остати кључни спољнополитички партнер", очекује Митић.

Већина грађана сматра и да Србија неће ући ни у БРИKС, али како констатује Митић, та опција никад није званично стављена на сто, тако да 32 одсто испитаника који верују да ће се то догодити није мали број.

"Са друге стране, БРИКС је правила за проширење увео тек пре две године, тако да је тај процес тек почео. За разлику од ЕУ, БРИКС нема чврсте услове за чланство и тек треба видети како ће се перцепција те организације у јавности развијати", наглашава Митић.

За разлику од прошле године, каже Митић, као наши највећи пријатељи, Румунија и Мађарска, заменили су места. Прво место Румуније не изненађује јер никад нисмо ратовали с њима, подржавају нас по питању КиМ, а видели смо и чули скандирања навијача на фудбалским утакмицама "Косово је Србија", док се Мађарска преко Виктора Орбана показала као важан стратешки партнер, каже Митић.

Две трећине грађана сматра да не треба уводити санкције Русији. "Поред наведених чињеница о односима са Москвом, наши грађани не воле увођење санкција ван система Уједињених нација", сматра научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду.

На то што скоро половина испитаних очекује да спољнополитичка позиција Србије за деценију остане непромењена, Митић види то и као задовољство тренутном ситуацијом, али и као уверење да се ништа значајно не може променити.

"Ми смо земља која води мултивекторску политику, која има угрожен територијални интегритет као ретко која европска држава, апартхејд над српским народом на КиМ. То је врло специфична позиција и грађани и очекују да Србија у мултиполарном поретку не ставља сва јаја у једну корпу. Таква позиција је можда атипична за Европу, али није за земље глобалног југа, које прихватају такву политику обазриве сарадње са више страна", закључује Митић.