Гламочић: Иако је род кукуруза подбацио, имаћемо довољно за сопствене потребе – Кина жељно очекује наше суве шљиве

Министар пољопривреде Драган Гламочић боравио је у вишедневној посети Кини, која је прошле године била највећи појединачни инвеститор у Србији.

Гостујући у Дневнику РТС-а, министар Гламочић је рекао да је сваки састанак у Кини био изузетно испуњен и конструктиван.

"Оно што морам да нагласим јесте добродошлица коју смо доживели као и почаст, али то је све захваљујући сарадњи и челичном пријатељству између Кине и Србије и пријатељству два председника“, рекао је Гламочић.

Наводи да је стигло наших 76 производа и да је био гост њиховог генералног директора царина.

Лука Сјамен је седма по величини лука у Кини, 14. у свету. То је град који има више од пет милиона становника.

"Провинција у којој смо били има више од 42 милиона становника, примио ме и њихов гувернер провинције. Били смо тамо у посети сајму Цифит, то је један од највећих светских сајмова за инвестиције“, додаје Гламочић.

Из месеца у месец расте извоз у Кину

Према његовим речима, нама из месеца у месец расте извоз у Кину, тамо су већ стигли наши артикли – мед, и џемови, и сокови, и ракија, и наше вино.

"Имао сам могућност да прошетам њиховом улицом, као што је наша Кнез Михаилова у Београду, с њиховим председником Општине, јер су се два града братимила. Присуствовао сам братимљењу Београда и Сјамена. Имао сам могућност да тамо купим наше производе, да платим путем њихове апликације, па су се они изненадили, али ја сам се спремио за овај пут. Заиста смо промовисали Србију на најлепши начин. Решени су да испуне агенду о којој су се договорила два председника, да и ми будемо присутни много више у Кини“, рекао је Гламочић.

Наводи да је делегација из Србије разговарала са представницима њихове 33 компаније.

"Отворио сам наш институт за Појас и пут који се налази на самој обали Кинеског мора, како они кажу, односно океана, где ћемо на почетку наредне године отворити Српску кућу. Ту ће бити сви наши производи, где ће туристи моћи да дегустирају, пробају, касније да купе робу у продавници", подвукао је министар пољопривреде.

Реч је о производима од меда, џемови, сокови, ракија, вино, има разних производа на бази тартуфа.

"Ми већ извозимо суве шљиве, смрзнуто јунеће месо, смрзнуто јагњеће месо. Оно што је најважније, направили смо добар договор. Пре три месеца код мене у посети био је заменик њиховог министра генералних царина. У Кини је мало другачији систем него у Србији. Њихове царине раде посао који код нас ради Министарство. И када прођете ту компликовану процедуру, цертификацију, онда се може лакше ући на кинеско тржиште", објашњава.

Додаје да наши производи имају посебан третман у складиштима. "Значи, иду по убрзаним процедурама, што је у тако великој луци огромна част", каже Гламочић.

Сарадња са универзитетом

Посетио је и њихов универзитет пољопривредних наука, који има више од 40.000 студената, па је том приликом договорено да ће два или три наша студента моћи да оду тамо на студије – основне, магистарске или докторске.

"Договорили смо се да кренемо у планирање и изградњу, вероватно једног огледног центра за пољопривреду, где би фактички то био њихов улаз у Европу", навео је министар.

"Била и наша компанија Бамби. Имали смо састанак са њиховим највећим произвођачем кафе Luckin Coffee, који је за осам година потиснуо на друго место чувени Старбакс у Кини. У међувремену је ушао и на америчко тржиште. Има преко 28.000 кафетерија", напоменуо је Гламочић. 

Шта за српске произвођаче значи отвореност великог тржишта

"Кад ми можемо да продамо и да пласирамо производе и повећамо потражњу, аутоматски ће с друге стране почети да расте потражња и све друго, према томе, то може само да донесе добре резултате. Што је најважније, кренућемо прво од Сјамена, полако ће одатле роба да крене и шире и тако ће наши капацитети расти", каже Гламочић.

"Позвали смо њих да инвестирају у наш прехрамбени сектор зато што нама треба финалних производа. Наши људи можда немају праву представу о Кини“, рекао је Гламочић.

Септембар и октобар кључни за пољопривреднике

Септембар и октобар су кључни месеци за сваког пољопривредника, завршава се жетва касних култура.

Одговарајући на питање где је Србија у овом тренутку са родом кукуруза, соје и сунцокрета, Гламочић каже да су опречне су информације и да је ова година врло специфична година.

"На неким парцелама усеви су потпуно страдали, док су на другим постигнути добри резултати. И онда онај коме је страдало, мисли да је све тако, међутим, није. Шаролика је ситуација. Ми имамо своје стручне службе у сваком региону Србије, направили смо детаљну анализу, Статистички завод је направио анализу, једноставно ми на Бога не можемо утицати. Суша постоји. Ситуација уопште није тако лоша као што на први поглед изгледа“, каже министар.

Напомиње и да се снимају само парцеле које су страдале, али неће нико да прикаже парцелу где је род био добар.

О роду сунцокрета, шећерне репе, соје, кукуруза

"Кад се сагледа све, производња сунцокрета је већа за око шест одсто. Сунцокрет је иначе култура која толерише сушу, то није проблематично. Шећерна репа је у односу на прошлу годину, за око девет одсто већа, соја је чак за 20 одсто већа, иако је прошле године била веома лоша година за соју, али у принципу уопште није лош род. Једино где највећи подбачај имамо, то је кукуруз, где имамо подбачај у укупној производњи, око седам одсто, а око 14 одсто су мањи приноси по хектару, говорим о просечним приносима. Оно што је најважније, Србија ће имати довољно свих ових култура, па чак и за извоз, упркос свему томе", подвукао јер Гламочић.

И кукуруза ћемо имати довољно за сопствене потребе – и уља и шећера, једино ћемо соју увозити, увозимо је иначе годинама зато што имамо развијену прехрамбену индустрију. Нестле је дошао у Србију – он извози готове производе из Србије, објаснио је министар.

Подбацио род воћа

Министар је рекао да ова година није била повољна за воће. "Подбацио је род, али зато апелујем стално на наше произвођаче: користите субвенције Министарства пољопривреде. Сваке године дајемо од 40 до 70 одсто бесповратних средстава за системе за наводњавање, за противградне мреже, за сву другу механизацију", рекао је.

То је, како каже, једини начин да се осавременимо.

Кина жељно очекује наше суве шљиве. То је врло тражен артикал. Рекао сам им, ова година била је критична за воће, али имаћемо наравно шљиве, каже Гламочић, додајући да је било критичнијих година.

Пшенице смо имали и више него раније, више него десетогодишњи просек, каже министар.

Исплата подстицаја

Говорећи о томе како тече исплата подстицаја пољопривредницима, Гламочић је рекао да је на јучерашњи дан исплата субвенција премашила 80,5 одсто, односно у понедељак ће прећи 90 милијарди, од планираних 110 милијарди.

"До краја године ћемо расписати све јавне позиве и за набавку механизације и у ратарству и у сточарству и за вишегодишње засаде воћа, за винограде", најавио је Гламочић.

О најављеним протестима

Пољопривредници шест удружења најављују протест за сутра због, како кажу, неиспуњених захтева око горива, кредита, берзе и због дугова према ПИО фонду. Најављују тракторе на улицама Новог Сада.

Гламочић каже да је Министарство отворено за разговор са свим удружењима.

"Када сам дошао, примио сам на десетине удружења. Једино где је било спорно, тражио сам да се легитимишу и да напишу кога представљају, односно колико чланова. Из Иницијативе за опстанак пољопривредника, са којима сам раније разговарао прошле године, од старта су рекли да не желе да разговарају са ресорним министарством, ресорним министром, све док трају блокаде студената, а захтеви које су испоставили су нереални, од 300 евра по хектару, укидање акциза, камате итд. За то би требало више од овог целог буџета", каже Гламочић.

Да бисмо испунили њихове захтеве, морали бисмо да одузмемо наставницима, лекарима и свим другима, напоменуо је министар.

"Сва друга удружења, а њих има на десетине у Србији, не подржавају ово и неки су чак изашли са информацијама око тога. Треба имати у виду да Србија има на стотине хиљада трактора. То што ће се појавити небитно је, да не лицитирамо 20, 50, 100 или 200 – то не значи да је ситуација лоша", закључио је Гламочић.