Станојевић: Нафта из Венецуеле мења купца, не и глобалну равнотежу

Професор Факултета безбедности и стручњак за енергетику Петар Станојевић каже да у стручној јавности постоји дилема да ли су нафтне резерве Венецуеле заиста изнад 303 милијарде барела, као што се тврди, јер, како објашњава, постоји разлика између онога што се назива ресурс – оног што би теоретски могло да буде извађено из земље – и конкретних резерви, а то је оно што је утврђено да може да буде извучено из земље.

"Стручна јавност перципира да су те резерве три пута мање, односно да износе око 100 милијарди барела, што би Венецуелу сврстало у ранг Кувајта. Дакле, опет је у првих 10. Када је Уго Чавез национализовао нафтну индустрију, Американци су покренули низ санкција против венецуеланских фирми, због чега се стало са развојем нафтне индустрије. Због свега тога, производња је почела да опада", указује Станојевић.

Наводи да је Венецуела зарађени новац улагала у друге секторе и програме, попут изградње јефтиних станова и побољшања животног стандарда грађана.

"Амерички медији полемишу о количини новца потребној за улагање и одржавање нафтне индустрије у животу. Кажу да је потребно око 53 милијарде долара инвестиција само да би се одржала постојећа производња, а још неких 180 милијарди у наредних 15 година да би се повратио ниво производње од три милиона барела дневно", објашњава стручњак за енергетику.

Наглашава да би производња три милиона барела дневно доносила од 50 до 60 милијарди долара у вредности.

"Има још нешто. Венецуеланска нафта је у принципу такозвана тешка нафта. Густина је већа, што подразумева и већи проценат сумпора. Американци имају 10 великих рафинерија, а већина их је пројектована да ради са овом тешком нафтом. Њу је теже извадити и транспортовати, али је јефтинија и са њом имате већу маржу", напомиње Станојевић.

"Нафтно тржиште иде својим током"

Професор на Факултету безбедности сматра да читав низ догађаја из Латинске Америке неће битно пореметити нафтно тржиште.

"Тренутно се ништа не мења, јер се нафта из Венецуеле само преусмерава. Уместо што би 80 одсто нафте отишло у Кину, сада ће ићи за Сједињене Државе. Тешке нафте има и у Канади, али највише у Венецуели, нешто од тога у Русији и Ирану. Зато ће Кина сада морати да купује од Руса, Американци имају венецуеланску, а деривате ће продавати Европској унији и сви су задовољни", каже Станојевић.

Подвлачи да ситуација у Венецуели не може битно да утиче на светске нафтне токове, јер се мање од један одсто односи на Венецуелу, чија је производња усмерена на једног купца – Кину.

"Кина ће се снаћи, прерасподелиће токове. Нема катаклизме. САД производе око 19 милиона барела на дан. Од тога, 13,5 добијају из сопствене производње, а највише увозе из Канаде. Остатак би био надокнађен из Венецуеле. Тако, Американци добијају сву нафту из сопствене хемисфере – биће енергетски независни и самоодрживи, као и у случају гаса што су. Плаћаће они који немају ресурсе", закључује Станојевић у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије. 

Емисију у целости можете да погледате у видео-запису на почетку текста.