Трбухом за крухом по "Отвореном Балкану" - прво по идентификациони број

Међу суседима који би могли да крену трбухом за крухом ка нашој земљи, више среће могли би да имају занатски, квалификовани радници и ИТ стручњаци. То су профили која недостају српском тржишту, док на пример економиста и правника имамо више него што нам треба.

"Ситуација је таква да је цена минималца у Србији највећа, ми имамо око 400 евра, Македонци и Албанци око 350, сви ти људи ако имају мотивацију да се пребаце, потребне су им веће плате тако да треба видети какви ће им се услови понудити и како ће се кретати то становништво", каже Милош Турински из "Инфостуда".

Као и цео Балкан, Албанија је суочена с одливом радне снаге, пре свега, у земље Западне Европе. Званичници те земље очекују да им отворено, веће тржиште донесе више талентованих професионалаца како би побољшали квалитет сопствених производа и услуга.

"У Албанији су ове несташице у грађевинском и туристичком сектору. Постоје и предузећа која желе да имају већи ниво креативности. Постоји изузетно велика потражња за програмерима и то је разлог зашто влада улаже велика средства у дигитално образовање у земљи, почевши од школа, до курсева за професионалце. Пре свега, потребни су нам квалификовани радници", каже Ендрит Изерај, заменик министра економије, културе и иновација Албаније.

Мање административних баријера код сезонских послова

Мање административних баријера осетиће се и код сезонских послова, оцењују упућени, а могло би да смањи и број дефицитарних занимања.

"Имајући у виду висину плата, степен развијености и висину БДП-а, ми нескромно очекујемо да ће највећи број људи управо своје решење и жељу да ради наћи у Србији", рекао је Синиша Мали, министар финансија у техничком мандату.

Јавна улагања планирана за наредне године не би требало значајно да утичу на тржиште рада, сматрају у Светској банци.

"У случају Србије ово што Влада примењује то није фискални стимуланс у слабу економију већ редовни програми јавних улагања, како би се градила инфраструкутра, енергетски потенцијали, како би се повезала унутрашње трежиште и спољашна тржишта и то нема везе с тим да ли је незапосленост висока или ниска, стопа незапослености је око 9 одсто тако да још има људи који ће тражити посао", напомиње Иваило Изворски, главни економиста Светске банке за Европу и Централну Азију.

Они који одлуче да посао потраже у Албанији или Северној Македонији имаће исте услове као држављани тих земаља. Дозволу коју иницијално добијају на две године могу да продуже а уз њу и одобрење за боравак.