Колико месечно можемо да уштедимо и зашто и даље новац чувамо у сламарици

Грађанин Србије просечно месечно уштеди 6.081 динар, што је за 565 динара више него прошле године – наводи се у традиционалној анализи Ерсте банке поводом Светског дана штедње. Најчешће се штеди за породицу, тешка времена и годишњи одмор. Према подацима Народне банке – грађани штеде 15,1 милијарду евра, од чега нешто више од милијарду евра у динарској противредности, па је динарска штедња најбрже растућа и исплативија од девизне.

Прво ковид, па конфликти у свету, а онда и инфлација – то су били највећи непријатељи штедње у протеклих неколико година.

Ипак и штедише и банке су се прилагодиле околностима, па су већи улози и дужи рок орочења сада најпривлачнија понуда банака штедишама. Те камате порасле су и до шест одсто за динаре, односно више од три одсто за девизне улоге.

"Имали смо период ковида, па је после тога уследио рат у Украјини и одређени број грађана је повукао средства из банака. И ове године имамо тренд да се та средства враћају или кроз а виста штедњу или кроз орочену штедњу свакако. И, с друге стране, стимулативније каматне стопе које се дешавају на нашем тржишту и када причамо о динарској штедњи и евро штедњи су свакако допринеле том расту депозита ове године", наводи регионални директор Ерсте банке Нино Стамески.

Иако уштеђевина расте, само је 22 одсто грађана задовољно сумом коју може да одвоји са стране. Новина је да готово трећина грађана новац који жели да уштеди оставља на платном текућем рачуну.

Када је реч о алтернативама штедњи – 43 одсто анкетираних тешко разуме шта доносе трговина акцијама на берзи и инвестициони фондови.

"Грађани су свесни да им недостаје знање о свету новца, али занимљиво је да не планирају да пораде више на финансијском описмењавању. Очекују да их о тим темама највише информишу медији, породица и банке. Без обзира на то, и даље 70 одсто грађана сматра да је штедња важна", напомиње директор агенције ИМСА Ансгар Лонер.

Иако мање исплативо од штедње, чување новца код куће и даље је за многе најсигурније. То је тешко објаснити, јер су од 2008. депозити до 50.000 евра осигурани.

Агенција за осигурање депозита у року од највише седам радних дана започела би исплату осигураних депозита до максимално 50.000 евра депонентима банке која би се нашла у поступку стечаја. Заштићен је новац осигураних депонената на свим рачунима, независно од врсте и валуте без провизије за осигурање за банке.

"Просечан Европљанин код куће држи 500 евра, све остало у банци. Просечан Србин мало више. Добро, променила се та филозофија да то држим код себе, јер тај новац он нам јесте доступан сваког тренутка, али с друге стране немате никакву сигурност ни камату", истиче економски аналитичар Владимир Васић.

У Народној банци подсећају да је у протеклој деценији штедња у динарима расла, што је допринело да је 2023. године 42 одсто депозита било у динарима, док је крајем 2012. тај проценат био 19,3 одсто.