Евро у сламарици или динар у банци – брокер открива два разлога за бољу рачуницу

Штедња становништва у динарима наставља да се повећава. У првој половини 2025. повећана је за 2,4 одсто у односу на претходну годину и достигла је ниво од 195,7 милијарди динара, саопштила је Народна банка Србије.

Расте и износ девизне штедње, и то за 313 милиона евра, односно за два процента.

Бранислав Јоргић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да растућа штедња указује на веће приходе у односу на расходе, као и на враћено поверење у стабилност банкарског система и курса динара.

"Потребно је да оба фактора буду испуњена да би дошло до динарске штедње – инвестициони потенцијал, односно вишак средстава, и поверење у банке. У супротном, новац ће остати у 'сламарици'. У овом случају дошло је до поверења, и зато имамо раст штедње", објашњава Јоргић.

Потребна штедња на дужи рок

Указује да се и даље 90 одсто грађана опредељује за штедњу у еврима, али да је 10 одсто у динарима велики напредак у односу на период од пре десет година, када је динарска штедња износила свега два одсто – што значи да је данас пет пута већа.

"Када се повећа штедња у банкама, ствара се већа инвестициона маса и банке могу рационалније да послују. То је добро и за државу јер Народна банка Србије има монетарни суверенитет над динаром, за разлику од евра где тај суверенитет припада Европској унији", додаје Јоргић.

Напомиње да ће динарска штедња бити заиста квалитетна када грађани почну да штеде на дужи рок – дуже од годину дана, уместо три до шест месеци, што је сада најчешћи случај.

На питање да ли је исплативије штедети у еврима или динарима, Јоргић одговара да је статистички исплативије штедети у динарима.

"Камате су веће, а не плаћа се порез на приходе од штедње, што није случај са девизама. Ипак, код грађана и даље постоји одређена уздржаност због инфлације из деведесетих, иако су данашњи економски показатељи позитивни и у прилог динару", закључује брокер Јоргић.