Ратари без субвенција пред сетву – стручњаци: Техничка влада није оправдање за неиспуњене обавезе

Ни временске прилике ни одлука министарства да не исплати другу рату субвенција за биљну производњу нису ишле на руку ратарима ове јесени. Ипак, већина њих успела је некако да посеје пшеницу.

"Субвенције би нам много значиле да смо их добили пре сетве. Велики проблем је ђубриво. Ове године плаћали смо га 76 динара за килограм, а прошле 62. Подстицаји су нама као ињекција. Са њима бисмо, уместо 150 килограма, могли да купимо и бацимо, рецимо, 200 или 250 килограма. Онолико колико треба да би се остварио већи принос. А како ти да бациш 250 кила са овим ценама", пита Сорин Ардељан, пољопривредник из Банатског Новог Села.

Већ четири године суша умањује приносе, због чега је ситуација у пољопривреди све тежа.

"Импути су све скупљи, а наши производи коштају или исто као пре 15 година или и мање. Уљана репица је посејана, али је питање да ли ће опстати због времена које смо имали и које имамо. Чини се да је 80 одсто површина за преоравање, али још се надамо да ће бити рода. Мада и ту наду губимо, као што смо изгубили све наде које смо у претходним годинама имали да ће бити боље", додаје он.

Субвенције имају смисла само ако се исплаћују на време

Како наводи, пољопривредници више од четврт века упозоравају да нешто у пољопривреди не функционише.

"Кад год нешто потенцирамо да се реши, пребацују нас од једних до других. Ако је нешто договорено и потписано, онда то мора да се испоштује. Није битно ко је то договорио, а ко је постао нови министар. До сада је увек било да како која влада дође, ми крећемо аграрну политику из почетка. А пољопривреда не може да се ради од данас до сутра", каже Ардељан.

Пољопривредници треба да се баве производњом хране, а не да размишљају о томе да ли у буџету има пара за подстицаје или нема.

"Ако је негде прописано да ће се дати пољопривредницима, значи да те паре морају бити негде. Ако их је неко потрошио на нешто десето, треба да се утврди ко је то и зашто урадио. Ја сам пољопривредник и не знам да ли пара у буџету има или нема, али ако има за све остало, како су онда увек проблем наше субвенције", пита.

Има ли пара у аграрном буџету?

Неки пољопривредници сумњају да субвенције нису исплаћене на време, јер је аграрни буџет празан.

"Да су они паре имали, они би дали субвенције пре избора. Убеђен сам да новца у буџету нема. Нема ту доброг газдовања. Не може неко ко није газда у својој кући да газдује туђом имовином. И то нам се дешавало годинама. Најлакше је обећати, али кад то треба да се испуни, никог не занима", каже Душко Кенђур, пољопривредник из Чоке који се бави ратарством и повртарством.

У пољопривреди је ситуација толико лоша, наводи, да су произвођачи престали чак и да се жале.

"Ми више немамо коме да се жалимо. Ситуација у ратарству је готово безизлазна. Ја ћу се с повртарским културама некако извући, али ратарство је на коленима", објашњава.

И он, као и многе његове колеге, недоследност у аграрној политици види као велики проблем.

"Требало би направити план за наредних десет или бар пет година да ми знамо на шта сигурно можемо да рачунамо. Спрам тога човек може да испланира и да види у чему може да опстане када је реч о производњи. Ако је то сто евра, онда да се зна ког датума тих сто евра леже и да те паре стварно тада и добијемо", наводи Кенђур.

Галетин: Влада у техничком мандату не сме бити препрека за испуњавање обавеза државе

Агроекономски аналитичар Жарко Галетин подсећа да то што још није исплаћен други део субвенција за биљну производњу није први пут да држава не испуњава своје обавезе у роковима које је сама предвидела, али да тадашње и садашње околности нису исте. Подсећа да смо последњих 14 година имали владе из исте политичке опције.

"Разлог који сада министар наводи, а то је да нема пун легитимитет, због тога што је ово сада техничка влада, мислим да није добар изговор. Ни у једној држави модерне демократије, не постоји систем који ће направити правни вакуум да држава не може да функционише када је влада у техничком мандату. То је и даље влада са својим пуним овлашћењима и одговорностима које носи највише извршно тело у држави. Ово сада има политички призвук, а што је најгоре, то ће осетити наши пољопривредници, јер су средства која су им обећана из буџета планирали у својим финансијским агендама", објашњава Галетин.

Због лоших приноса последњих година многи произвођачи су у проблемима, па је упитно и занављање производње, а не улагање у инвестиције.

"Ово сада је утолико више, јер изостаје и подршка државе која је обећена у време када је требало да се спроведе. У гену нашег пољопривредног произвођача је да он неће да остави земљу у парлогу и необрађену, али је питање колико и на чему све мора да штеди", додаје.

"Пољопривредници су изгубили поверење у власт"

Све што је, условно речено, у овом тренутку пољопривредницима закинуто морало би да буде исплаћено, јер је то обавеза државе.

"Ми морамо да разликујемо државу од власти. Власти се смењују, а све обавезе које остају после власти су обавезе државе. Проблем је што је власт одавно изгубила поверење код наших пољопривредника и произвођачи сада са много скепсе примају све оно што држава предложи и у све сумњају. Надам се да ће нова власт стећи поверење пољопривредних произвођача и да ће то бити у духу заједничких интереса", каже Галетин.

Први корак који би нова влада и министарство требало да учине јесте да се извине пољопривредницима.

"Иако они нису криви ни за шта што се дешавало у пољопривреди у последњих 15-20 година, мислим да би требало у име државе да се извине пољопривредним произвођачима што су уместо да раде на њивама, у шталама и оборима, морали да излазе на улице да би доказали и влади и јавности да су у проблему. Дакле, то је морална и етичка ствар коју би требало да ураде", објашњава агроекономски аналитичар.

Стручњаци поздрављају најаве представника будуће владе да се рокови за исплату субвенција уреде законом, а не уредбама. Само тако је могуће изградити систем и решити проблеме који су се деценијама нагомилавали.