Да ли је Трампов план скован у Москви и мора ли Украјина да га прихвати

Никола Лунић каже за РТС да је овај Трампов план недалеко од захтева који су били изнети још током првих преговора 2022. године.

“Они су потпуно на правцу овога захтевали неутралност Украјине, да се не прикључи НАТО-у, предају све четири области. Видимо да је то, како поједини европски лидери оптужују, план креиран у Москви. Институт за проучавање рата је овај план назвао '28 тачака ничега'”, наводи Лунић.

Указује да је ово веома тежак план за Украјину, јер може губитком партнера, као што су САД, много да изгуби.

“Специфичан план, по многим стварима које нису уобичајене у спољнополитичкој пракси. На пример, плаћање закупнине Украјини, значи Русија би за земљу плаћала закупнину Украјини. Такво једно решење може да смисли само магнат некретнинама Стиф Виткоф и његов контрапартнер Кирил Дмитријев, он је такође економиста”, поручује Лунић.

Денчић: Вашингтон би имао значајан економски интерес од оваквог плана

Спољнополитички уредник Радио Београда Никола Денчић каже да је познато да се, још од повратка Трампа у Белу кућу, главни преговори о Украјини воде између Вашингтона и Москве.

“Делује да овај план јесте потпуно у складу са руским интересима или макар на трагу руских интереса, али се јасно препознаје и печат Америке, односно Трампа”, наводи Денчић.

Истиче да је важно напоменути да, уколико се план усвоји у овој форми, постојао би и значајан економски интерес за САД.

“Од неких сто милијарди долара средстава које су планиране за обнову Украјине, планирано је да велики део тих средстава заправо оде у руке САД које ће онда тим средствима обнављати, односно водити процес обнове Украјине”, наводи Денчић.

Поред тога, додаје, Американцима се и формално дозвољава, иако то већ постоји у договору Вашингтона и Kијева, потпуна експлоатација рудних налазишта, што је била важна тема пре неколико месеци.

“Ту је некако Kијев успео и да смекша Трампа потписивањем тог договора. Тако да када се на тај начин гледа, види се да су овај договор правили бизнисмени. Постоји ту доста формулација, радиће се на њиховом тумачењу", каже Денчић.

Указује да се у плану говори о Америци, Русији, Украјини и Европи.

"Не помиње се Европска унија, говори се о Европи. Питање је шта би то значило. Тако да, ово очигледно јесте, или биће, једна полазна основа. Све стране су рекле да план мора да се прихвати до одређеног рока, али да ће се на њему и даље радити. Тако да, питање је шта ћемо ми у ствари видети и колико ће тих тачака заправо и бити договорено”, објашњава Денчић.

Напомиње и да говоримо о плану који још увек није званично објављен.

“Ми имамо комплетан нацрт, који можемо да претпоставимо да јесте такав, али он није званично објављен и даље практично говоримо о документима која су процурела”, додаје Денчић.

Сматра да Украјина има интерес да овај план прихвати и да уђе у преговоре.

“Видећемо у наредном периоду шта ће заправо прихватити из тих преговора”, додаје Денчић.

Две последице овако сроченог плана

У овом тренутку, по плану се предвиђа да Украјина преда комплетан Донбас, значи Доњецк и Луганск, а то јесте један од највећих проблема, јер у војном контексту то је најбоље фортификована територија Украјине, у одбрамбеном контексту, истиче Лунић.

“Од 2014. је Украјина развијала фортификацију на том делу ратишта, тај чувени Славјанск и Краматорск и линија тврђава. Предвиђа се да би оваквим темпом Русији, уз велике жртве, требало неколико година да освоје комплетан Доњецк. И предаја тогa у војном контексту би отворила сасвим сигурно пут Русији за освајање и Дњепропетровска и Харкова. И то је велики стратешки проблем у војном контексту Украјине, на страну суверенитет и територијални интегритет”, указује Лунић.

Напомиње и да имамо две последице овако сроченог плана, које су за сада познате.

“Једна је најава одласка специјалног изасланика Трампа за Украјину, то је Кит Келог, јер Стив Виткоф је специјални изасланик за Блиски исток, а не за рат у Украјини. Међутим, Трамп очигледно покушава од Стива Виткофа да направи фигуру неког новог Хенрија Кисинџера”, наводи Лунић.

Друга поседица је, додаје, јединство Европљана.

“Посебно осовине Берлин–Париз–Лондон, која је практички иницијатива Е3, и они су сасвим јединствени у одбијању оваквог плана. Њима се наравно стално придружује и Варшава. Практично, најснажнији део Европе, односно Европске уније, одбија и даје безусловну и потпуну подршку Украјини. Да ли ће Украјина изгубити подршку Америке или не, то ће се показати вероватно у наредном периоду. Али Америка улази у једну веома осетљиву геополитичку фазу, где улазимо у једну дисхармонију унутар НАТО земаља са различитим погледом према миру у Украјини”, наглашава Лунић.

На питање може ли Украјина да изгуби подршку Америке, Лунић каже да у оваквом тренутку сасвим сигурно може.

“Трамп је очигледно геополитички играч који у највећој мери води и оријентише спољну политику САД. Тако да нема сумње да је то могуће”, наглашава Лунић.

"Европска унија стављена по страни"

Говорећи о томе колико је уопште реално да ЕУ има удела у самим преговорима, Денчић каже ће свакако бити тешко.

“Чињеница да је овде Европа, макар у формулисању тог плана, стављена по страни. Али, ако погледамо изјаве које су дошле од званичника након објављивања нацрта плана, видимо да су европске земље имале мало и радикалнији став него што је имала Украјина, односно председник Зеленски који је рекао да ово јесте тешко, али треба ући у преговоре. Највеће државе ЕУ су биле доста резервисаније и некако смо могли да чујемо да подршка Украјини у овом тренутку мора остати и опстати и да ће се радити даље на томе", додаје Денчић.

Ипак, сматра да најмоћније државе ЕУ у овом тренутку не могу да парирају САД, али да се иде у том правцу.

“Покренута је војна индустрија у Европи, европске државе се окупљају око тог заједничког циља. Наравно, што се тиче САД, они имају интерес да развијају одређене односе са Русијом, који могу да буду и безбедносни, али можда у овом тренутку више економски, док за Европску унију Русија остаје и истиче се и као можда нека будућа претња, иако би по плану САД заправо биле гарант безбедности и обезбедиле то да не долази до даљих сукоба”, наглашава.

Поједини медији, додаје, то пореде са споразумима и договорима које постоје у оквиру НАТО-а.

“Дакле, да би Украјина на тај начин практично била чланица НАТО-а, иако не би била чланица НАТО-а. Тако да, формулисаће се став Европе сигурно наредних дана, али у овом тренутку делује да европске државе не желе да одступе. Сигурно ће се ући у одређене разговоре, нико у овом тренутку сигурно не жели отворити дипломатски сукоб са Вашингтоном, али делује макар у овом тренутку да Европа неће одустати од својих ставова”, сматра Денчић.

"Украјина се оставља без могућности одбране"

На питање колика је украјинска војска у овом тренутку, с обзиром да план предвиђа њено смањење на 600.000 припадника, Лунић каже да је то смањење за половину.

“Они би желели да се смањи на 600.000, без могућности набавке далекометног оружја како се не би нанели стратешки удари Русији. Практично по тим тачкама видимо да се Украјина оставља без могућности одбране свог суверенитета”, додаје Лунић.

Истиче да је Европа то перципирала као слабљење европске безбедносне архитектуре, јер је са слабом Украјином слаба и Европа.

“Управо зато и не пристаје на своју маргинализацију и повећава свој геопотенцијал. Они су уверени да је ово нови покушај Путина да продаје илузију преговарачке конструктивности, коју је успео неколико пута да прода Трампу у протеклом периоду”, додаје Лунић.

Сматра да можемо очекивати само јачу кохезију Европе, даље наоружавање, као и снажнију подршку Украјини.