Јанковић: Вратити на посао незаконито отпуштене, послодавци не треба да чекају крај судских поступака

Многи грађани суочили су да им се не продужи радни ангажман због професионалног става као и са притисцима и последицама зато што нису желели да ћуте или да се повинују.

"Десетине хиљада људи биле су понижаване, застрашиване и дискриминисане на радном месту због својих политичких ставова и одбијања да учествују у активностима владајуће странке", рекла је за РТС Бранкица Јанковић, експерткиња за људска права из Центра за равноправност и безбедност.

Према њеним речима, стотине људи остале су без посла, а тачан број оних који су трпели притиске биће познат тек када буду спремни да о томе јавно говоре.

"Људи су били приморавани да подржавају владајући режим одласком на митинге, узвикивањем парола, а неки су, како су ми рекли, утеривани у аутобусе. Континуирано су им претили губитком посла“, навела је Јанковићева.

Истиче да је такав образац притисака годинама успостављан и одржаван несигурним облицима запослења, попут уговора на одређено време и уговора о привременим и повременим пословима. Као услов за задржавање радног места, од запослених су, тврди, тражени чланство у политичкој странци, подршка власти и обезбеђивање такозваних капиларних гласова.

Притисци и у приватном сектору, откази у просвети

Јанковићева наводи да дискриминације није било само у локалним самоуправама, образовању, судовима и тужилаштвима већ и у приватном сектору, посебно у компанијама које послују са државом.

Запосленима је, како каже, прећено губитком посла ако учествују на студентским протестима или их подржавају. Провераване су и њихове активности на друштвеним мрежама, па су некима упућивана упозорења због лајковања садржаја са студентских протеста.

Подсећа да је највећи број отпуштања забележен у просвети, а да су многи запослени одустајали од пријављивања дискриминације из страха од додатних последица. Као један од примера навела је случај Новице Петровића из Крагујевца, који је 2023. године поднео притужбу због премештаја у удаљену месну заједницу након што је одбио да прикупља капиларне гласове.

Поменула је и случај професорке Анике Нађ Вешаше, као и значај укључивања синдиката у заштиту запослених. Истакла је да је подршка синдиката охрабрила део просветних радника да пријаве дискриминацију.

"Ојачани синдикат може бити један од веома важних друштвених актера и значајно утицати на побољшање положаја радника, али и бити важан савезник у најављеној реформи радног законодавства“, рекла је Јанковићева.

Послодавци могу да врате отпуштене и пре окончања поступака

Говорећи о могућности да се људи који су остали без посла због својих ставова врате на радна места, Јанковићева је поручила да послодавци не морају да чекају окончање судских поступака и процедуре пред независним институцијама.

"Најважније је сада заштитити запослене и вратити их на посао. Они који су вршили злостављање, отпуштали људе и дискриминисали имају прилику да то сами ураде. Не морају да чекају крај судских процеса“, истакла је Јанковићева.

Указала је и на то да послодавци понекад наводе формалне разлоге за отказ који прикривају стварни мотив, али да независне институције и судови могу да утврде дискриминацију у законом прописаним поступцима.

Додала је да је важно да медији, посебно јавни сервис, извештавају о таквим случајевима и допринесу едукацији грађана, јер страначко запошљавање и отпуштање због политичког уверења представљају облике дискриминације.

Жене у политици нису равноправне нити безбедне

Јанковићева је говорила и о положају жена у политици, наводећи да формално постојање квота не значи и стварну равноправност. Према истраживању које је спровела, жене су указале на то да су маргинализоване, омаловажаване и да се умањује значај њиховог политичког ангажмана.

Посебно је упозорила на претње и различите облике насиља којима су жене биле изложене током протеста и политичког ангажовања. Истакла је да је важно да се њихов допринос не потисне, јер су, заједно са мушким колегама, учествовале у променама којима сведочимо.

Поручила је и да жене не треба процењивати на основу изгледа, година или породичног статуса, већ према њиховом раду и стручности. Посебну одговорност у обезбеђивању равноправне заступљености жена у јавном простору, како је навела, имају медији, укључујући и јавни сервис.