Професор Рајић: Службеници Министарства пољопривреде раде детаљне анализе, неко би то требало и да прочита

Стање усева је за сада одлично, а у предстојећу сетву пољопривредници ће ући са вишим трошковима инпута, јер је дошло до застоја приликом увоза. Професор Пољопривредног факултета Зоран Рајић у разговору за РТС истиче и то да субвенције најпре треба усмерити ка малим и средњим произвођачима, иако се поново чују изјаве да кајмак треба да покупе велики произвођачи.

На парцелама на којима се поштују агротехничке мере, стање усева је више него одлично. Киша која је претходних дана пала у неким регионима Србије олакшаће и сетву шећерне репе, која почиње за пар дана, рекао је за РТС шеф Катедре за агробизнис Пољопривредног факултета у Београду, професор Зоран Рајић.

Проблем види у субвенцијама које годинама уназад касне, а разлог за пораст цена репроматерија пре свега урее и минералног ђубрива види у застоју приликом увоза.

Каже да у овом случају нема говора о шпекулацијама и подизању цена ради остваривања екстра профита, али напомиње да држава има мере да такво понашање спречи. Напомиње и то да држава може да контролише цене уз помоћ робних резерви.

"Ево имате сад проблем у сектору свињарства. Товљеници се масовно продају по Србији и за 150 динара. Произвођачи не знају шта да раде, свесно иду у губитак. Ту мора да се реагује, не можете да чекате три месеца, следећи турнус. Ти људи су принуђени да одустану од производње", навео је Рајић.

Напоменуо је да највећи део новца од рекордно високих субвенција треба да оде малим и средњим пољопривредницима, који су најчешће и ратари и сточари.

"Идеја да велики покупе кајмак је стара и она се с времена на време понавља. Ми треба да имамо у виду тенденције у окружењу. Европска комисија је у својој стратегији до 2040. године ставила акценат на то да се помогну мали пољопривредници", истиче професор Рајић.

На питање како оцењује захтеве великих произвођача у Привредној комори Србије, који су на састанку са председником истакли да је свака производња испод 100 грла говеда непрофитабилна, те да треба повећавати број грла која се субвенционишу, Рајић каже да је то некоректно.

"Некоректно је и да велики увозници говоре о томе да треба смањити увоз. Не треба очекивати да мали пољопривредници поднесу мере штедње и да нагло прескоче неки ниво интензивности производње. Надлежни институти треба да израчунају која је доња граница рентабилности и субвенционисати мале и средње фарме да не бисмо имали социјални проблем", истиче Рајић.

Напомиње да је веома лоше то што ресорно министарство нема званичну комуникацију и сарадњу са референтним Институтом за агроекономију.

Подвлачи да министарство "мора да предвиђа, а не да крпи ситуацију". Додаје да службеници у Министарству пољопривреде раде детаљне анализе, али да би неко то требало и да прочита.