Србија и Трампове царине – челик први на мети, али би још три сектора могла да буду погођена

Амерички председник Доналд Трамп, наравно, није био на овогодишњем "Копаоник бизнис Форуму", али су последице једне његове одлуке биле тема. Реч је о одлуци да уведе царине на увоз челика од 25 одсто.

Ако Србија не извози челик у Америку, ако наша производња чини тек 0,072 одсто глобалне производње, како онда железара у Смедереву може бити прва тачка у Србији која ће бити погођена овом одлуком?

Железара већ у минусу због претходник царина

"Ми имамо већ једно искуство из 2019. године. Дакле, такве царине су резултирале тиме да смо добили квоте на извоз челика у Европску унију и већ данас, на свим нивоима разговора са Европском унијом, ми покушавамо да укажемо на ризик и да желимо да спречимо такве последице. За сада још увек нагађамо", указује Михајло Весовић, директор сектора за стратешке анализе ПКС.

Милан Недељковић, декан ФЕФА, каже да ће се, ако исте квоте истичу према постојећим правилима 2026. године, видети да ли ће их Европска унија продужити.

"У принципу не би смела да га продужава према правилима Светске трговинске организације, али смо свесни да су правила једна ствар на папиру, а друга ствар је нешто што је реални живот и где ће Европска унија гледати сигурно да заштити своје интересе, што ће се онда одразити и на извоз из наше железаре", оцењује Недељковић.

Као последица тих ограничења, железара ХБИС у Смедереву данас послује са губитком. Од 2019. до данас, акумулирани губитак ове компаније износи око 300 милиона евра.

"Видећемо колико ће Трамп да заоштри до краја тај свој сукоб са Кинезима који је настао, на крају крајева, још у његовом првом мандату са оним првим трговинским ратом. Ако заоштри са Кином до краја, то ће деловати наравно на све и гледаће да уче све актере који имају везе са Кином у тај потенцијални његов сукоб са идејом да се Кина изолују даље и да се на неки начин врши, тај свет одвоји од Кине који са њом сарађује на разне начине", истиче Иван Вујачић, професор Економског факултета.

Како на Србију могу да се одразе универзалне царине

Друга последица по Србију би такође могла да стигне преко Европе. Трамп је увео и универзалне царине од 10 одсто.

Европа у размени са Америком има плус од 300 милијарди евра. Европска роба у Америци са новим царинама биће скупља. Како онда то може да се одрази на Србију?

"Европска унија се већ налази у економској кризи. Овакав нови додатни кризни момент, а то је пре свега увођење царина, а за њих је Америка изузетно важна, тржиште за производе из Европске уније, ће додатно у ствари ту кризу погоршати и сасвим сигурно да ће се то пренети и на земље које су виђене као добављачи", оцењује Весовић.

Србија у Европу годишње извози робе вредне око 18 милијарди евра. У Србији само у немачким компанијама ради више од 80 хиљада људи.

Немачка аутоиндустрија је у некој врсти стагнације, а у Србији се праве делови за немачке аутомобиле.

"Сектори који су повезани са аутомобилском индустријом су уствари они који ће имати примарни удар, зато што аутомобилска индустрија у Европи већ има један скуп негативних ствари које се дешавају и један је ово сада везано за за царину САД. Али, други су захтеви које Европска унија поставља према њима у смислу преласка на другачије типове мотора који подразумевају значајне трошкове за европску аутоиндустрију и који онда значе да она мора да сече трошкове негде. А где ћете сећи него да своје компоненте, односно оне који су у вашем дистрибутивном ланцу, сечете или им смањујете поруџбине или их тотално гасите из вашег система", објашњава Недељковић.

Наменска индустрија највећи извозник у САД

А када је о директним последицама реч, наш извоз у Америку прошле године износио је 619 милиона евра.

"Велики део тог извоза су пре свега услуге и то није угрожено и то је добро за компаније које раде у услужном сектору, пре свега у ИТ. Али оно што ће сигурно можда да се осети као последица јесте смањење конкурентности произвођача, рецимо оружја и муниције, који имају изузетно добар простор управо у САД, који изузетно и цени квалитет нашег производа", указује Весовић.

Међу највећим извозницима је наменска индустрија. Наш извоз оружја у Америку износи око 40 милиона евра.