За прихрану пшенице, осим све више новца, потребне су и падавине

Иако је пшеница у зимском мировању, ратар Јанко Виљачик парцеле на којима се налази овај усев последњих дана ђубри.

"Пшеницу сам посејао у оптималном року, урадио сам пуну агротехнику и она је сада у фази бокорења. Почели смо са прихраном уреом. За њу је потребна киша, а како су мање падавине најављене за крај недеље, одлучили смо се да кренемо у овај посао", каже Јанко Виљачик, пољопривредник из Арадца.

Стручњаци кажу да пшеница у Средњем Банату, упркос ниским температурама и честим мразевима, изгледа задовољавајуће и да је у бољем стању него јечам. Слажу се да су у наредном периоду потребне падавине, будући да је од почетка сетве до краја децембра у просеку било око 100 литара кише, а да је од почетка године до сада пало свега десетак литара.

"Генерално, ухватила нас је суша и она се наставља. За ово доба пшеница је добра, али питање је да ли ће кренути да се развија на оваквим температурама", каже Виљачик.

У последњих месец дана ђубриво скупље и до 30 одсто

Муку произвођачима задају све више цене ђубрива.

"После новогодишњих празника цена ђубрива је била 50 динара, а сада је 64. То је поскупљење од 30-ак одсто у последњих месец дана. Проблем је што увек у време прихране ђубриво поскупи, а то не прате цене наших производа. Оне мирују", објашњава саговорник РТС-а.

Препорука струке је да се прихрана ради на основу анализе земљишта Н-мин методом, како би се усевима дало тачно онолико ђубрива колико им је потребно.

"У Арадцу није урађена комасација и мале су парцеле, тако да нисмо у могућности да радимо анализу на свим парцелама. Зато и даље ђубриво бацамо отприлике", додаје овај ратар.

Упозорава да се пољопривредници плаше да ће 2025. година бити још једна у низу изазовних година.

"Јако је велика разлика у цени житарица на светским берзама и у Србији, тако да нас сигурно очекује још једна неизвесна година. Опет је питање да ли ћемо нешто уопште зарадити. Пољопривредници страхују да ове године неће остварити право на подстицаје за сертификовано семе, јер је споразум са министарством постигнут када је све већ било посејано озимим културама. Такође, и основни подстицаји касне, јер још није расписан јавни позив", каже Виљачик.

Стање пшенице у великој мери зависи од рока сетве

Процена је да је јесенас у Србији пшеницом засејано више од 600.000 хектара, а стручњаци кажу да стање усева највише зависи од рока сетве.

"Пшеница која је посејана до половине октобра је у фази бокорења, са формирана два до три бочна изданка. С друге стране када говоримо о сетви која је обављена у каснијим роковима, ту су усеви у фази три листа, осим евентуално у регионима где је било више падавина и где су усеви можда ушли у фазу бокорења", каже др Милан Миросављевић са Института за ратарство и повртарство Нови Сад.

Дугорочне прогнозе најављују хладне дане до краја месеца.

"Ако се те пројекције остваре пшеница ће скоро до краја фебруара остати у фази мировања, јер је процена да дневне температуре неће ићи преко пет степени, а ујутру можемо очекивати и мразеве. Ово је и даље доста хладан период у односу на претходне године када су у фебруару просечне температуре биле до осам степени", објашњава наш саговорник.

Препоручује да се прихана уреом, која се спорије раствара, прилагоди временским приликама и да се одради онда када се очекују падавине.

"С друге стране када је реч о прихрани АН-ом (амонијум-нитратом) ту се може мало сачекати и не треба журити. Најбоље би било да се обави пред прелазак пшенице у фазу влатања", каже Миросављевић.

Традиционално, већ годинама су у различитим регионима у Србији различите количине падавина. Ипак, тренутне залихе влаге у земљишту на читавој територији земље су, додаје, на нивоу вишегодишњих просека.

"Од тога какве ћемо временске услове имати до краја марта зависиће развој пшенице. Изузетно је битно и да имамо довољно падавина у априлу и мају, јер се у претходним годнама показало да су то критични периоди за формирање приноса", објашњава Миросављевић.

За разлику од прошле зиме, када су глодари задавали велике проблеме произвођачима, ове године није забележено веће присуство штеточина на парцелама са озимим усевима.