Сви путеви миграната – висока кријумчарска тарифа за напуштање Србије

Мигрантска криза не престаје. У Великој Британији се за мигранте смештене на обали Ламанша разматра могућност да буду премештени у Руанду и друге удаљене земље. Прошле недеље у бродолому код италијанског острва Лампедузе, погинуо је 41 мигрант, а у најновијој несрећи код обале Туниса јуче је страдало пет док се седам миграната води као нестало. У исто време у близини Суботице је поново било сукоба међу мигрантима.

Радош Ђуровић каже да је тешко проценити у сваком тренутку, али да према проценама између 100 и 150 миграната улази дневно из правца Северне Македоније у Србију, сличан је број и из правца Бугарске, а на север земље долази најмање 150 људи аутобусима, чак и званичним јавним превозом.

"Тако да ту не укључујемо оне који уз помоћ кријумчара буду превезени до северне границе и негде према проценама, грубим проценама, око 5.000 људи се налази у сваком тренутку у земљи. Велики број улази и велики број покушава да изађе. На крају, закључак је да они сви пре или касније уз помоћ кријумчара напусте Србију", прецизирао је Ђуровић.

Поред Суботице, севера земље, Сомбора, Хоргоша и места дуж границе с Мађарском и Хрватском и Румунијом, указује на правац који иде према Босни и Херцеговини, често преко Косова и Метохије, Рашке, па онда западне Србије даље ка Босни и то је алтернатива миграцији преко севера.

Зашто се кријумчари сукобљавају

Истиче да су сукоби између оних који кријумчаре људе и да су то групе кријумчара које зарађују огроман новац на пребацивању људи преко наше границе ка земљама ЕУ.

"Што су неуспешнији ти покушаји, апсурдно, ти људи више зарађују. Илустративно, на примеру Мађарске и Србије. Људи покушавају свакодневно да се домогну Мађарске. Власти Мађарске их хватају и онда преко ограде гурају назад у Србију. То се догађа чак у стотинама. Када ти људи дођу назад, нема довољно капацитета на северу земље да прихватимо све те људе", указује Ђуровић.

Објашњава да су кријумчарски ланци врло сложени, врло организоване групе које имају различите нивое свог рада и слојеве људи који су укључени у њима. И међу мигрантима има оних који регрутују за те кријумчарске групе. 

"Ја бих рекао да је неколико стотина њих активно на подручју наше границе са севером. А оно што ми видимо у јавности, видимо само пуцње и те инциденте који људима који нису на терену, делују чудно и без објашњења. Има све своје објашњење. Управо због ограде и гурања људи назад из Мађарске, апсурдно ми имамо велики проблем с кријумчарењем, јер оно јача", истакао је Ђуровић.

Шта кријумчари нуде 

Наводи да се често дуж границе области на северу налазе неколико хиљада људи и да они онда завршавају у шумама, али да се ту проналазе и кријумчари који им нуде помоћ.

Помоћ је, објашњава, у виду алтернативног смештаја, хране и, она најбитнија, да кријумчари поново покушају да их пребаце назад.

"Наравно, све то кошта и људи свакодневно одвајају новац кријумчарима. За разлику од кријумчарења дроге или оружја, где једном та роба негде заврши, можете кријумчарити исте људе, можете кријумчарити више пута, колико год је потребно. Тако да на крају, закључак са терена, ти људи успевају. Не постоји готово нико да је остао заглављен у Србији и да није успео прећи границу. Само је цена висока", наглашава извршни директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

Често, то не значи да људи плаћају новцем, каже, јер га често и немају, па их онда кријумчари и експлоатишу.

"Људи када не могу да плате одмах, често ипак завршавају у земљама дестинације. Било тако што раде годинама на сивом тржишту, било тако што су укључени у ланце експлоатације, сексуалне експлоатације, проституције. Било тако што су дечаци или малолетници укључени у криминалне банде које делају по земљама Запада, у великим градовима. Тако да увек се нађе начин како да се исплати ова скупа и ризична услуга кријумчара", наводи Ђуровић.

Највише миграната из Сирије 

У односу на раније године, када је највише миграната било из Авганистана, истиче да сада у Србији највише борави људи из Сирије, око 60 посто.

Ти људи, каже, овде не долазе директно из Сирије, него су често дуго боравили у Турској. 

"А по статистици, Турска има преко 3,6 милиона избеглица које прихвата. Ко може, плаћа за децу, за малолетнике, прво да они крену даље, или с породицама често покушавају да се домогну и Србије. И то је та, да кажем, новина у односу на раније када је највише људи било из Авганистана, који су друга популација по бројности, негде око 30 одсто", каже Ђуровић.

Такође, додаје да су остали, мали проценат, најчешће из Северне Африке, али исто тако и из Ирана, Ирака, земаља Блиског истока.

ЕУ није јединствена по давању права на азил

ЕУ је постигла одређени споразум са Тунисом, који је вредан више милиона евра, а који би донекле требало да промени ситуацију набоље, која се тиче регулисања преласка границе и ситуације са кријумчарима. 

Тај споразум, према речима Ђуровића, често се оштро критикује, због тога што се не знају све његове одреднице.

"Он има ту снажну економску компоненту, да би, у ствари, омогућио да Тунис функционише. У питању је једна, да кажем, земља која има турбулентан политички апарат и смену власти, и имају велике финансијске проблеме. У том смислу, први пакет помоћи је усмерен на Тунис, да би он опстао као друштво и као држава, а други пакет је онај који је везан за борбу против кријумчарења", наводи Ђуровић

Додаје и да је споразум врло споран с аспекта људских права, јер се не зна које су све гаранције за те људе, да ли они могу да траже азил на мору, да ли могу у Тунису да добију адекватну заштиту.

"И оно што ми видимо и у јавности, и што преносе медији, јесте да је Тунис од момента договора, закључења оваквог договора, почео да у својим јужним деловима земље према Сахарској Африци, да примењује насилне методе према избеглицама и људима који долазе бежећи од рата", закључује Ђуровић.

У Србију је прошле године долазило много људи између осталог и из Туниса користећи безвизни режим, који је сад заустављен. Процена је да више од 50.000 људи из Туниса, Бурундија, Индије дошло овде и да се није вратило у своје земље прошле године и да је то био један од разлога зашто је био повећан број тражилаца азила у земљама ЕУ управо из ових земаља.

Једно од кључних правила плана Европске уније којим су приближније регулисана права на азил и миграције је да ће свака земља морати да прима већи број тражилаца азила и миграната, у складу с бројем становника. Они који то не буду желели мораће у заједнички европски фонд да уплаћују око 20.000 евра по свакој одбијеници мигранту. 

План је донет почетком јуна али је показао да по овом питању ЕУ није јединствена, јер су му се успротивиле Мађарска и Пољска. Европска унија у последње три године бележи константан раст илегалних миграната у земљама чланицама.