Пашалић: Жене углавном раде, а неко други одлучује

"Што су веће одговорност и овлашћење за доношење одлука, заступљеност жена је мања. На челу општина су у 92,1 одсто случајева мушкарци, а у 7,9 одсто жене. Ситуација није ништа значајније боља ни када је реч о позицији председница скупштина на којима је 14,4 одсто жена", рекла је помоћница генералног секретара заштиника грађана Наташа Јовић.

На презентацији тог Посебног извештаја заштитника грађана, на којој је говорио и један од директора мисије ОЕБС у Србији Џон Клејтон, речено је да су жене бројније на радним местима које подразумевају извршну функцију.

"Жене углавном раде, а неко други одлучује, то је оно што мора да се измени и корекцијом постојећих и доношењем нових прописа али и утврђивањем свега што нам је неопходно да би се слика на том пољу променила", рекао је заштитник грађана Зоран Пашалић.

Примена закона је, како је додао, кључни проблем али и то што су неке ствари постављене волунтаристички, односно да нешто може и не мора.

Пашалић је оценио да повећање заступљености жена на местима одлучивања не представља рат између жена и мушкараца већ однос међусобне сарадње на добробити свих грађана.

Наташа Јовић оценила је као алармантно одсуство жена у одлучивању у локалним срединама.

"Жене су председнице месних заједница само у мање од пет одсто случајева. Учешће жена са инвалидитетом и Ромкиња у локалној власти минимално је. У 137 локланих самоуправа међу одборницима је седам жена са инвалидитетом, а две су Ромкиње", рекла је она.

Јовић је додала да се због тог забрињавајућег податка поставља питање како особе са инвалидитетом и Роми могу да утичу на одлуке.

Још тежи податак је, према њеним речима, то што је на месту именованих само једна жена са инвалидитетом, а ниједна Ромкиња.

Као разлог за малу заступљеност жена у МЗ, органима власти најближим грађанима, она је навела обавезе жена, али и традицију, јер мушкарци то не би дозволили.

На скупу је речено и да сви наведени подаци показују недостатак родних политика и недовољну функционалност механизама за родну равноправност, који се у великом броју случајева не баве пословима за које су основани.

Такође, наведено је и да се квоте које прописују да најмање 30 одсто жена буде у ораганима, примењују само тамо где је то законска обавеза док се на другим местима не примењује.