Операција „Челична капија“: САД затварају све путеве ка Ирану, Ормуски мореуз у пламену

Америчка Централна команда формирала је посебан оперативни тим како би затворила преостале путеве којима Иран извози нафту ка околним државама, иако су Анкара, Исламабад и Багдад упозорили Вашингтон да би им оваква политика нанела једнаку штету као Иранцима.

Четири танкера горе у Ормуском теснацу, објавила је у четвртак увече иранска Револуционарна гарда, наводећи да су посаде ових бродова "игнорисале упозорења и упловиле у заштићену зону" овог мореуза.

Готово истовремено, јеменски Хути обзнанили су да су, по трећи пут у последњих неколико недеља, гађали нафтовод Исток-Запад, којим Саудијска Арабија превози нафту ка луци на Црвеном мору, чиме заобилази пловидбу Ормуским мореузом.

Револуционарна гарда је објавила да су сва четири танкера налетела на мине у размаку од 24 часа. Од почетка октобра у сличним инцидентима страдало је укупно 47 бродова, навео је вашингтонски Институт за блискоисточну политику.

Минирање Ормуза, суштински, представља одговор Техерана на поморску блокаду иранских лука и танкера, коју је администрација америчког председника Доналда Трампа осмислила још пре неколико месеци, покушавајући да економским притиском натера Иран да пристане на услове примирја.

Копнена блокада Ирана

Одлука о формирању посебног штаба за копнену блокаду Ирана уследила је после неуспешне, вишенедељне дипломатске офанзиве Стејт департмента, чији су емисари безуспешно покушавали да убеде Ирак, Турску и Пакистан да затворе путеве који воде ка Исламској републици.

Ове три државе су упозориле Вашингтон да би им копнена блокада нанела у најмању једнаку штету као Ирану, па је Стејт департмент у помоћ позвао Пентагон, чији ће задатак бити "спречавање дотока савременог наоружања, опреме и новца".

Проблем који се појавио током наговарања Ирака, Турске и Пакистана је страх власти тих држава да би ионако килава популарност Америке међу локалним становништвом, посебно у регионима око границе, могла изазвати талас нереда, па чак и побуну.

Све три државе биле су жестоки противници Трампове стратегије према Ирану још од фебруара, када су Америка и Израел бомбама засули ту државу, надајући се да ће се режим у Техерану брзо урушити.

То се није догодило, али је Вашингтон суочен са одијумом јавности у САД због рата са Ираном, почетком септембра осмислио нови план који укључује финансијско гушење Техерана.

"Економски ћемо угушити овај режим", најавио је амерички министар финансија, Скот Бесент још почетком септембра, који је, почетком године пред сенатским комитетом признао да су САД намерно изазвале несташицу долара у Ирану и, на тај начин, подстакао талас незадовољства и нереде на улицама те државе.

Проблеми су настали и у Америци, па је министар финансија хитно пребачен у војну базу, пошто су тајне службе процениле да му прети опасност. Још раније, на такву селидбу приморан је и државни секретар Марко Рубио.

Нереди на улицама Ирана су, тада, подстакли Америку и Израел да жестоко ударе по симболима режима у Техерану, дубоко убеђени да ће серија добро нациљаних напада довести до урушавања система.

Американци, који сматрају да се Иран налази на ивици економског колапса, замрзли су око милијарду долара вредне криптовалуте, које су власти у Техерану, наводно, добиле од трговине нафтом.

Почетком седмице, саопштили су да је поморска блокада коштала Иран 25 милијарди долара.

Трамп одустаје и од рата и од преговора

Убедљива победа демократа на новембарским међуизборима у Америци натерала је Трампову администрацију да, бар за сада, одустане од новог таласа напада на Иран и тежиште притиска пребаци на економско гушење власти у Техерану.

Истовремено, од потпредседника Џеј Ди Венса затражио је да пажњу са иранског питања пребаци на "лов на корупцију у савезним државама у којима су на власти демократе".

Суштина Трампових нада је да ће економски притисак довести до распада унутар система у Ирану, односно натера тамошње власти да пристану на мировни план.

Власти у Техерану, пак, не верују да је Трамп одустао од напада, тврдећи да ће председник Америке коначну одлуку донети у наредне две седмице.

Та стратегија је донекле испробана на неколико места у Ираку, чије су власти, под америчким притиском на извесно време затвориле пар граничних прелаза, пре него што је разбеснело тамошње становништво.

Пре неколико година, у Ираку су избили озбиљни нереди када је Иран, због дугова, обуставио испоруке гаса. Пакистан је у најмању руку једнако завистан од иранских енергената.