ЕУ на конфликтним подручјима: Лоша перцепција Еулекса

Учесници панела "Интегрисани приступ ЕУ одговорима на кризе, искуства НАТО-а, УН и ОЕБС-а сложили су се да пред Унијом стоји више изазова како би она, уз друге међународне организације, успешно реаговала у конфликтиним подручјима.

Панел је одржан у оквиру Осмог Београдског безбедносног форума који ће под називом "Заједништвом до одговора на нову нормалност" на 20 панела и сесија у хотелу "Хајат" окупити 111 говорника и више од 700 учесника из земље, региона и осталих делова Европе и света. Медијски партнер Форума је новинска агенција Танјуг.

Јозеф Батора, ванредни професор на Одељењу за политичке науке Универзитета Коменског у Братислави, говорио је о истраживању које је спроведено у северној и јужној Косовској Митровици с циљем да се види каква је локална перцепција ЕУ у решавању конфликата.

Истраживање је показало да постоји противречност између те улоге ЕУ као некога ко треба да обезбеди стабилизацију прилика и онога како то види локално становништво.

Такође, велика је разлика у томе како се гледа на ЕУ у северној Косовској Митровици, где претежно живе Срби, и јужне где живе Албанци, с тим што је негативнији став према ЕУ међу Србима, док Албанци имају релативно позитивнији став према ЕУ, а негативнији према Еулексу.

На питање у истраживању да ли ЕУ зна где тачно помоћ ЕУ треба да оде, у северној Митровици 23 одсто каже да зна, а 67 одсто да не зна, док је у јужној Митровици њих 38 одсто рекло "да", а 23 одсто "не".

На питање како ЕУ утиче на регулисање криза, да ли помаже у њиховом смиривању или доприноси њиховом погоршању, у северној Митровици 27 одсто њих каже да ЕУ још додатно ојачава кризе, док у јужној 46 одсто њих каже да помаже у решавању криза а 42 одсто да је појачава.

Поменуо је и главни мост у Митровици, за који је ЕУ дала 2016. године милион евра - мост није отворен и даље, у Северној Митровици су подигнуте и баријере, и он је постао симбол покушаја помирења али и подела.

"Остали мостови у граду се нормално користе", додао је Батора.

"Еулекс – мисија коју сви воле да мрзе"

Предавач на Универзитету Сент Ендруз у Шкотској Матеја Петер рекла је да је "Еулекс мисија коју сви воле да мрзе". Оне се у свом истраживању бавила питањем зашто постоји изузетно негативна перцепција Еулекса.

Према њеним речима, Еулекс нема добру репутацију на Косову, ни међу Србима ни међу Албанцима, што је, како је оценила, велика загонетка, јер је Еулекс најскупља и највећа мисија ЕУ, која има и извршни мандат на Косову.

"То је питање кредибилности за ЕУ, ако Унија не може да уради ствари на Балкану, каква је шанса да утиче на остатак света", упитала је Матеја Петер.

Истражујући разлог за тако лошу перцепцију Еулекса, Петерова је рекла да је фокус на два раскорака – један је између политике и имплементације, односно разлике шта ЕУ говори, а шта ради на терену, а други раскорак је између имплементације и перцепције, односно шта Еулекс каже да ради, а шта имплементира, те како локални становништво то посматра.

Као разлоге за критике Еулекса, она каже да су идентификована четири разлога.

Међу разлозима навела је да постоји отпор према мисији од почетка, раскорак у великим очекивањима, како и недостатак осетљивости за конфликт, као и корупционашки скандали, односно "директно политичко мешање у рад мисије".

Додала је да су дошли до закључка да је главни разлог негативне перцепције Еулекса тако висок, јер постоји раскорак између политике и имплементације, и имплементације и перцепције због природа мисије.

Стивен Блокманс, шеф за спољну политику Центра за студије европских политика, као и остали учесници панела, говорили су о пројекту EUNPACK 2020 (механизми ЕУ да одговори на кризе), навео је да је истраживање спроведено на Косову, у Авганистану, Ираку, Либији, Малију и Украјини.

Наводећи да ће дати "хеликоперски поглед на ствари", Блокманс је, између осталог рекао, да се могу идентификовати четири потешкоће када је о овој теми реч: лична имовина, сензитивност према конфликтима, мултилатерализам и баланс које ЕУ, као и УН, ОЕБС и НАТО покушавају да успоставе интервенишући у одређеним конфликтима.

Када је реч о ЕУ и њеном реаговању на кризе и конфликте, Блокманс је рекао да она често изгледа као неко ко "касни на утакмици", ко делује као играч из друге поставе тамо где су већ присутни УН или НАТО.

Навео је да је пример где је ЕУ брзо реаговала Украјина, а, с друге стране, Либија је пример за недостатак сензитивности у конфликтима, што се и иначе често замера Унији.