Ружић: Измене Закона о инспекцијском надзору до краја године

Министар Бранко Ружић учествовао je на јавној расправи о Нацрту измене и допуне закона о инспекцијском надзору, коју су организовали Министарство државне управе, Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) и Амбасада Норвешке.

"Данас се одржава јавна расправа о Изменама и допунама закона о инспекцијском надзору који ће након три године примене бити унапређен новим механизмима, алатима и моделима и који ће олакшати рад инспекторима, а растеретити привреду", изјавио је Ружић.

Највећа предвиђена новина је увођење института "субјект од поверења", који би значио да сви они привредни субјекти који имају позитивну историју пословања могу да очекују да у четири године не буду предмет инспекцијског надзора, уз обавезу да спроводе самопроцењивање свог рада.

"Наш предлог је да се тај институт уврсти у закон, али да има одложену примену од две године, како би створили адекаватне и објективне базе података и установили на основу објективних критеријума који су то привредни субјекти који имају такву историју пословања да би могли да добију такав статус", објаснио је Ружић.

Додао је и да за оне који тај институт виде као начин за злоупотребу, важно да знају да тај статус може бити и трајно одузет.

Измена закона, каже Ружић, подразумева и споразум о признавању прекршаја који би се односио на оне који су направили прекршај несвесно и како би статус тог привредног субјекта био релаксиран.

Наводи да је препоручено, а да је то обухваћено и Изменама и допунама закона о локалним самоуправама, да локалне самоуправе склапањем споразума о сарадњи са инспекцијама заједно обављању инспекцијске послове, како би били боље искоришћени кадровски капацитети у инспекцијама.

Очекује, уз резерву да ће институт "субјект од поверења" имати одложену примену, да ће измењени закон бити донет до краја године, а би могао да ступи на снагу већ идуће.

Ружић је, такође, истакао да је у претходном периоду установљено да је скоро 80 одсто инспекција на локалу оценило примену закона о инспекцијском надзору који је донет пре три године позитивним и повољним, као и да је незадовољство привреде радом инспекције доношењем тог новог закона опало са 50 на 13 одсто.

"Закон сврстава Србију међу земље са модернијим приступом инспекцијама" 

Амасадор Норвешке у Србији Арне Санес Бјернстад каже да су инспекције неопходне за функционисање владавине права и ефикасност економије, као и да употреба информационих технологија и сарадња инспекција дају боље резултате уз мањи трошак.

"Нови закон сврстава Србију међу земље са модернијим приступом инспекцијама, а то је меки контакт и контрола заснована на анализи ризика, чиме се олакшава живот привреди која послује у складу са законом, а отежава компанијама које послују мимо прописа", рекао је Бјернстад.

На јавној расправи учествовао је и потпредседник УО НАЛЕД-а Горан Ковачевић који је изнео податак да је у последњих годину дана обављено више од 12.000 надзора над фирмама за које се сумњало да су нерегистроване, што се, каже, потврдило у чак 30 одсто случајева.

"Такође, НАЛЕД-ова студија о сивој економији у 2017. проценила је да је удео нерегистровнаих фирми у укупном броју привредних субјеката у Србији 17 одсто, односно 68.500, што је бар три пута више у односу на земље с којма смо се поредили", каже Ковачевић.

Истакао је и да велики проблем преставља недостатак инспекцијских радника, те да на једног теренског инспектора Пореске управе дође чак 820 привредних субјеката, а на једног инспектора рада чак 1.500 фирми.

Ковачевић је поздравио предлог института "субјект од поверења" и навео да таквих компанија у Србији има, те да ће им "предах" од инспекцијских надзора значити велику уштеду времена и новца, у односу на садашњу праксу када су најмање полугодишње изложене дуготрајним проверама.

Каже да ће то бити и мотив осталим компанијама у Србији да послују у складу са законом, како би статусом "субјеката од поверења" уштедели време и новац.