Судбина српске драме као и судбина Срба на КиМ

Српска драма није могла да избегне судбину Срба у Приштини и осталим градовим на Косову и Метохији.

"Ја сам последњи директор позоришта пред бомбардовање и албанска драма је 18. јуна 1999. имала премијеру, а 23. јуна су нас протерали из позоришта", наводи Радосав Стојановић.

Пре бомбардовања 1999. године, у позоришту су се, упркос привременим мерама, играле представе на оба језика. Албанска драма је остала у Приштини, а српској је остало да се сналази.

Од оснивања 1948. године, глумци српске драме су, чини се, једини у региону који су тражили ново уточиште. Косово нису напуштали, па су 2005. обновили Народно позориште. 

"Проблеми су наравно бројни. Матична сцена нам је у Грачаници, свако играње је само гостовање", наводи директор Народног позоришта у Приштини Предраг Радоњић.

Представе су изводили тамо где Срба на Косову има. По селима, урушеним домовима културе, портама цркава, двориштима повратничких кућа. Сценографи су се довијали, а глумци других позоришта дивили се колегама приштинског позоришта.

"Диван је коментар наших сарадника из Београда: 'Боже мили, колико смо ми размажени у Београду'", каже глумац Бранко Бабовић.

А без Београда, Народно позориште у Приштини не би могло да опстане.

"На нама свима је да не дозволимо да нестане нешто што представља суштину и смисао онога због чега смо овде", истиче редитељ Небојша Брадић.

Седамдесет година најстарије српске професионалне културне институције на Косову и Метохији, обележава се низом активности. Представљена је публикација и фотографска изложба о историји позоришта. Одржана је академија, а биће изеведена и премијера Гогољеве "Женидбе" у копродукцији са Српским народним позориштем у Новом Саду.