Кубуровић: Иницијатива Владе за измену Устава до краја октобра
Министарка правде Нела Кубуровић рекла је да очекује да ће Влада до краја октобра упутити Народној скупштини иницијативу за измену Устава у области правосуђа, истовремено указујући на новине којима се јачају гаранције судијске независности. Председник Врховног касационог суда (ВКС) Драгомир Милојевић наводи да је ефикасност судства "драстично" побољшана, јер је са готово истим бројем судија преполовљен број старих предмета у односу на 2012. годину.
"Уколико посланици усвоје иницијативу двотрећинском већином, може се започети рад на финалном прелогу амандмана", навела је Нела Кубуровић на отварању саветовања судија "Судијски дани 2018", у Врњачкој Бањи.
Указујући да наш важећи Устав није на најбољи начин уредио судијску независност, Кубуровићева је истакла да је управо зато Нацрт амандмана на Устав, које је припремило Министарство правде поштујући препоруке Венецијанске комисије, знатно повећао уставну материју на уштрб законске материје у питањима статуса судија.
Такође, промењен је и састав Високог савета судства, а норме о њему знатно су обимније од оних које садржи важећи Устав, навела је министарка.
"Ова конституализација многих питања која су по важећем Уставу препуштена законодавној власти, јесте израз наше тежње да се оснажи независност судија", поручила је Кубуровићева.
Прецизирала је да Нацрт амандмана дефинише сталност судија као непрекидно вршење судијске функције од првог избора за судију до навршетка радног века, чиме се укида решење из важећег Устава, према коме се лице први пут бира на судијску функцију на три године.
"Народна скупштина, која по важећем Уставу бира судије на пробу, више не држи 'улазницу' у ред судија и не одлучује о почетку судијске каријере. И судије и председнике судова, према нацрту амандмана, бира Високи савет судства", навела је министарка.
Нацрт амандмана је предвидео и да судија може бити премештен у други суд само својом вољом, а против своје воље – само ако буде укинут суд у коме врши функцију.
"У том случају, судији не престаје функција, већ се он премешта у други суд исте врсте и степена или други суд истог степена (ако се укида врста суда), при чему има право да изабере плату која је по њега повољнија", навела је Кубуровићева указујући да се судијама се поводом одлуке о премештају јемчи право жалбе коју подноси Врховном суду Србије.
Истакла је да су поменуте новине само неке од великих новина које снажно треба да ојачају сталност и непреместивост судија.
Указала је да је сама процедура измене нашег Устава је компликована и захтева време.
"Надам се да ће Влада краја октобра упутити Народној скупштини иницијативу за измену Устава, и уколико то посланици потврде двотрећинском већином, може се започети рад на финалном прелогу амандмана. Подсетићу вас да је скупштински Одбор за уставна питања надлежан да изради тај предлог, уз организовање јавне дебате и јавних слушања. Уколико народни посланици двотрећинском већином усвоје измене Устава, онда амандмани иду на верификацију код грађана Србиије путем референдума", навела је министарка.
Истакла је да чврсто стоји иза става да нацрт, који је израдило Министарство правде уважавајући препоруке Венецијанске комисије и велики број предлога струке, гарантује висок степен судијске независности и професионалности са једне стране, али и њене одговорности са друге.
Иницијатива за измену Закона о прекршајима
Кубуровићева је предочила судијама и да је Министарству правде достављена иницијатива председника Прекршајног суда у Београду за измену Закона о прекршајима у делу који прописује рок застарелости извршења казне, односно заштитне мере.
"Ова иницијатива је утемељена, те сам мишљења да су интервенције нужне. Привредни апелациони суд иницирао је измене Закона о заштити права на суђење у разумном року, како би се отклонила непримењивост појединих одредаба у вези са стечајним поступком, те ће Министарство радити на изменама и овог Закона", напоменула је министарка.
Подсетила је и да је јачање система е-Правосуђа део реформе правосудног система у циљу унапређења његове ефикасности и квалитета.
"Увођењем Правосудног информационог система за електронску размену података између правосудних и других државних органа, са циљем убрзања поступака, а индиректно ради повећања поузданости статистичких извештаја, још једном се показало настојање Министарства правде да обезбеди правосуђу модерне услове за рад", навела је Кубуровићева указујући на велики одзив судова.
До 5. октобра судови су, како је навела, укупно упутили 136.899 упита, који би иначе били послати у папирној форми – поштом, те проузроковали папирну форму одговора и трошкове поштарине.
"Захваљујући електронском начину слања упита, уштеђено је само на поштарини преко 12 милиона динара", истакла је министарка.
Своје обраћање судијама на саветовању Кубуровићева је завршила надом у побољшање ефикасности и квалитета правде.
"Верујем да смо сви посвећени истом циљу, а то је успостављање правосуђа којим ће пре свега бити задовољни грађани, а које се заснива на европским стандардима, уз потпуно поштовање и уважавање домаће правне традиције", закључила је министарка.
Милојевић: Драстично побољшана ефикасност судства од 2012.
Председник Врховног касационог суда (ВКС) Драгомир Милојевић је на саветовању судија у Врњачкој Бањи навео да је ефикасност судства "драстично" побољшана, јер је са готово истим бројем судија преполовљен број старих предмета у односу на 2012. годину.
"Као председник Врховног касационог суда сам задовољан радом судова и резултатима рада, без обзира ко шта мисли", навео је Милојевић.
Према његовим речима, у току 2012. године решено је 2.156.958 предмета, а остало је нерешено 3.158.400 предмета, док је у 2017. години решено 2.335.760 предмета и остало нерешено 1.911.086 предмета.
У првих шест месеци ове године решено је 1.145.870 предмета и остало нерешено 1.798.042 предмета.
"Презентирани подаци говоре сами за себе, то јест говоре по мом мишљењу да је ефикасност 'драстично' побољшана, јер са готово истим бројем судија у односу на 2012. годину, у 2017. години и првој половини 2018. години готово да смо преполовили број нерешених предмета, посебно оних старих", прецизирао је председник Врховног касационог суда.
Тако је, како је додао и у погледу дужине трајања поступка. Судски поступак Србији у току 2012. године трајао 534 дана, а у 2017. години 299 дана.
Осврћући се на питање независности судства и судија које је актуелизовано, када је Министарство правде започело расправу о нацрту уставних амандмана који се односе на судство, Милојевић је рекао да су они изазвали велику турбуленцију и да су ВКС И ВСС изнели о њима своје ставове које нису мењали.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 5
Пошаљи коментар