Одржана комеморација Предрагу Ејдусу

О Ејдусу су говорили управник Народног позоришта Дејан Савић, глумци Светлана Бојковић, Хана Селимовић и Гордан Кичић, редитељи Татјана Мандић-Ригонат, Јагош Марковић и Егон Савин, драмска списатељица и редитељка Вида Огњеновић, а поруке саосећања колега из региона прочитао је в. д. директора Драме Народног позоришта Жељко Хубач.

Подсетивши на богату каријеру једног од најбољих српских глумаца кога су колеге обожавале, а публика и критика веома ценили, на 200 позоришних улога и на више од 50 филмова, ТВ драма и серија, Савић је приметио да се у биографији не може написати ни описати та врста привржености, љубави, оданости, посвећености послу, занату, страсти - глуми.

Савић се присетио да је првак Драме националног театра и његов некадашњи управник у једном тренутку играо 27, 28 представа месечно и притом у свакој био другачији, различит и свој и најавио да ће Народно позориште пронаћи начин да се "сећање на њега институционализује".

Бојковићева се присетила Четрнаесте београдске гимназије и дрмаске секције када је препознала у Ејдусу нешто посебно иако је он тврдио касније да тада није размишљао о глуми.

"Када се његова страст за глумом дочепала свог простора, било је јасно да је тај разбуктали дар узео и публику под своје. Огромна количина рада, подстрекивана страшћу, радозналошћу, истражилаштвом и љубављу, створила је од Предрага Ејдуса великог раскошног глумца непресушне енергије. Вољен и цењен од колега, студената, публике, био је јединствен и непоновљив", истакла је Бојковићева, додавши да је тајна како је поред толике посвећености глуми успевао да пуним плућима живи и оно што се зове "нормалним животом".

Она је подсетила и да је Ејдус једном приликом рекао: "Немам илузија да позориште може да измени ни време ни друштво, али оно нас очовечује, чини духовнијим, цивилизованијим".

Вида Огњеновић је Ејдуса назвала "глумцем против обичности".

"Дивила сам му се што је имао тај изнутра шаржирани импулс живота који се није дао слабости већ је кидисао на њу као дете и опирао се крају... Живео је, радио, мислио, волео и неволео, веровао и порицао, у сталном паничном бекству од сваке обичности. Као избеглица од свега обичног настанио се на сцени где је могао несметано да неуобичава свега чега се дотакне", рекла је Огњеновићева.

Редитељка Огњеновић истакла је да је сцена, тај самоглумац глумцем до краја омеђен простор смештен између стварног и надстварног, постала једина права животна средина за Предрага Ејдуса.

"Њој није продао већ посветио своју душу, на њој је постизао незамисливо", истакла је Огњеновићева. 

Мандић-Ригонат је нагласила да су Предраг Ејдус и смрт неспојиви феномени, јер је прва асоцијација на њега заљубљеност у живот.

"Био је глумац природности и преображаја, страствена комбинација жара, нерва и интелектуалности, глумац јасне мисли и темперамента и неуморне, незасите радозналости. Глума за њега је била игра духа, бескрајно трагање за сликама човека, с оне стране добра и зла, начин откривања света и људске дубине, спознаја и самоспознаја, исповест душе", рекла је она.

Редитељ Јагош Марковић сматра да је Ејдус, својом оданошћу театру и љубављу, био члан свих позоришта и оних у којима није играо, својом уметничком вредношћу, својом игром првак и оних театара у којима није играо.

"Овај свод Народног позоришта чува сени и гласове највећих. Он иде тамо где су Раша и Добрица, Мира и Оливера, Жанка и Бобићка, иде у легенду која чува највеће вредности нашег духа, нашег језика, наше уметности. Показао је да позоришна уметност није пролазна, ти јој дајеш вечно трајање. Срећа је наша што је воља неба била таква да га ми гледамо и срећни и поносни радимо с њим", поручио је Марковић.

Управник Народног позоришта у Београду Дејан Савин је захвалио Ејдусу за све ликове у представама које су направили заједно, оценивши да је његовим одласком "пала завеса на једно радзобље у историји српског позоришта, раздобље великана сцене".

"Био је управник, озбиљан, одговоран и савестан управник који је водио рачуна о кући", навео је Савин. 

За Хану Селимовић он је био непоновљив, али, како је истакла, ни страст, жеље, его, воља, таленат, ризик, пркос, етика, ништа није довољно да би га учинили аутентичним и другачијим од свих.

"Гледајући у твоју ћерку, разумела сам да постоји само једна сила, довољно јака, да те води путем који си бирао, једна једина која се опирала законима логике и морања - љубав, Пецо. У теби је било љубави тако чисте, наивне, снажне да је рушила све пред собом и изнова све стварала. Само љубав је могла да чини таква чуда каква си ти чинио на сцени, у медицини и животу", рекла је Селимовићева.

Глумац Гордан Кичић се присетио "чика Пеце", касније колеге са којим је имао част да дели сцену, посебно у представи "Амадеус", његове глади за животом, бескрајне храбрости и потпуног предавања позоришту.

"Био је један од најбољих, био је бард, био и остао Пеца Челик са Врачара. Драги Салијери, воли те твој Амадеус", навео је Кичић.  

Комеморација је завршена поетским сећањем глумице Вање Ејдус на оца и дугим аплаузом окупљених у Народном позоришту.

Из целе некадашње Југославије, стигли су телеграми саучешћа. 

Ејдус је добитник најзначајнијих награда и признања, одиграо је око 200 позоришних улога, снимио је више од 50 филмова, телевизијских серија и драма.

Доајен српског глумишта преминуо је у Београду, 28. септембра у 72. години.