Сећање на страдале у Јајинцима

Стрелиште у Јајинцима, подно Авале, једно је од највећих места егзекуције на територији окупиране Србије у другом светском рату.

Према прорачунима историчара убијено је 80.000 Срба, Јевреја и Рома али и насумично ухапшених цивила, као део одмазде немачких окупаторских власти у Београду, која је донела проглас којим за сваког убијеног Немца мора бити убијено 100 цивила.

Жртве су доводили из концентрационих логора на Бањици и са Сајмишта. У већ припремљене раке ту су сахрањивани и убијени угљен-моноксидом у камиону "душегупки", који је кружио Београдом.

На споменик жртвама Јајинаца, венце су положили председница Владе, представници општине Вождовац, удружења СУБНОР-а Србије, удружења логораша, Савеза јеврејских општина Србије, Националног савета Рома, представници дипломатског кора.

Премијерка Србије Ана Брнабић, обраћајући се присутнима, поручила је да Србија не заборавља хероје и страдалнике, али да Јајинци нису само место нашег исказивања пијетета према жртвама окупаторовог терора и подсетник на трагедију, већ су заједно са бањичким и другим београдским мучилиштима висока школа нашег националног морала и индекс вредности слободе која је друго име наше земље и нашег народа.

"Обавезни смо да лекције из те школе чувамо као окосницу свога идентитета и културе да их преносимо генерацијама које долазе, тако ћемо се одужити и овим хумкама, али и нерођеној деци убијених коју су сањали", рекла је Брнабићева.

Навела је да ће двадесети век остати запамћен као раздобље највећег страдања нашег народа, када су три пута несразмерно веће силе насрнуле на нашу земљу и њене грађане - 1914, 1941. и 1999. године.

Жртве одбране права на живот и слободу

Брнабићева је подсетила да су у ратним сукобима који су се одвијали у току прошлог века пали милиони наших сународника, војника, цивила, жена и деце, многи знани, али и многи незнани, незабележени и неопојани, који почивају у гробницама Зејтинлика, Крфа, острва Видо, Шумарицама и Краљеву, у јамама Јадовна и Пребиловаца, расути у муљу Саве око Јасеновца и пуштени у хладне воде Дунава испод новосадских мостова, док је милиони људи нестало у лудилу насилног распада Југославије.

"У периоду од 1941 до 1944. године на овом месту злокобног и застрашујућег назива стрелиште одреди фашистичког окупатора лишили су живота готово 80.000 људи", рекла је Брнабићева и додала да је овим жртвама и другим жртвама двадесетог века заједничко то да су бранили своје право на живот и слободу и да за туђим никада нису посегли.

Премијерка је истакла да у времену у којем живимо морамо да донесемо важне одлуке за свој народ и своју државу.

"Желимо да останемо своји, доследни наслеђу наших предака и да после многих историјских недаћа, трагедија и посртања, па и сопствених крупних грешака отворимо капију среће за нас и за нараштаје који долазе", нагласила је Брнабићева.

"Јајинци се никада не смеју поновити"

Истичући да се Јајинци никада не смеју поновити, те да је мир највећа вредност, а да га је на Балкану током историје највише недостајало, Брнабићева је навела да Србија данас иде три корака испред својих суседа у политици превазилажења наслеђених конфликата.

"Кроз преговоре са земљама у региону, ЕУ и најзначајнијим светским силама, упорношћу, трпељивошћу, стрпљењем и посвећеним активизмом створили смо уважену и широко прихваћену међународну позицију наше земље. Створена су пријатељства тамо где их је ретко када било и где их је мало ко очекивао и то је можда највећи искорак Србије у последњих 30 година. Његови ефекти виђени су и у расту националне економије", рекла је премијерка.

Навела је да упркос огромним потешкоћама, отпорима и спотицањима, Србија трага активно за најповољнијим решењем за питање Косова и Метохије.

"Србија данас води реалистичну и одговорну политику, политику мира, стабилности, развоја и то је најбоља порука коју могу данас са овог места да пошаљем нашим грађанима. Резултати те политике биће одуживање свима који су на различите начине стварали славну и часну историју наше земље и нашег народа", закључила је премијерка Србије.

Присутнима се обратио и преживели логораш Милинко Чекић из Удружења логораша Јасеновац-Београд. Све државне чиниоце позвао је на заједничку борбу, како је рекао, не само са појавом фашизма, већ фашистичким деловањем у нашем окружењу и кривотворењу историјских чињеница о страдању српског народа, посебно у Хрватској током Другог светског рата.

Чекић је указао да је у Јасеновцу убијено више од 700.000 деце, жена, Срба, Јевреја, Рома, те да се то колико их је убијено на 1.000 других стратишта никада неће сазнати.

"То је истина коју нико не сме да оспори", рекао је Чекић и додао да жели да демантује "повампирене хрватске усташе", који тврде да је Јасеновац био прихватилиште за децу.

Стрелиште у Јајинцима је затворено у јесен 1943. године, када су стрељања почела на Централном гробљу у Маринковој бари и на Јеврејском гробљу.

Нацисти су покушали и да уклоне трагове злочина, па су током зиме 1943/1944 тела жртава ексхумирана и спаљивана. Спомен-парк у Јајинцима је постао једно од централних места комеморације жртава Другог светског рата у Србији и Београду.