Свечана академија поводом 150 година од рођења Михаила Петровића Аласа

Академик Стеван Пилиповић подсетио је да је Петровић био рибар, морепловац, путописац, књижевник, филозоф, али пре свега наставник и изнад свега велики научник.

"Михаило Петровић је био један од најобразованијих Срба које смо имали. Докторирао је математику на Сорбони пред комисијом која је била састављена од најзначајнијих математичара тог доба. Учествовао је на пет интернационалних конгреса, док данас имамо само по којег математичара који је учествовао на једном конгресу", рекао је Пилиповић Танјугу и истакао изузетно висок ниво његових научних радова.

Био је, наглашава, изузетан човек, научник и патриота, учествовао је у Балканским ратовима, у Првом светском рату, а у 71. години се пријавио и за учешће у Другом светском рату.

"Седамдесет посто нас, доктора математике у Србији, имамо за свог научног претка Аласа. Први ментор у Србији који је извео 11 доктора наука, у преподневним сатима је ловио рибу, био је врло привржен сестри и везан за деду. Свирао је виолину у ансамблу 'Суз' и био је део боемског живота Београда с краја 19. и почетка 20. века, ренесансна личност", рекао је Пилиповић.

Академик Градимир Миловановић истиче да су Петровићеви докторанти, међу којима су најпознатији Јован Карамата,Тадија Пејовић, Драгослав Митриновић и Константин Орлов, наставили даље да развијају и шире утицај београдске, а затим и српске математичке школе, а затим и њихови наследници који и данас развијају српску математику. 

"Наша школа се ширила на друге крајеве бивше Југославије, али и ван земље. Карамата је отишао у Швајцарску, (Војислав) Авакумовић у Немачку, један број у Америку и наша школа се проширила. Сви они су допринели развоју Српске математичке школе која данас има импозантан ниво, тако да су сва наша четири државна универзитета на Шангајској листи за матеметику", рекао је Миловановић. 

"Рибарство највећа страст" 

Књижевник Михајло Пантић осврнуо се у свом излагању на спој рибарства и књижевности код Петровића.

"Михаило Петровић Алас био је, како је волео да каже Милорад Павић, двозанаџија, али чини ми се да је предност давао својој највећој страсти, а то је било рибарство. Ту се није зауставио као обичан риболовац или алас, него је покушао и успео да своју страст опише колико је човеку то могуће, јер страст је неописива", рекао је Пантић Танјугу.

Он је подсетио да је Петровић направио велику хронику рибарење, рибарског живота, обичаја и историје овог поднебља и томе додао низ изванредних путописа, океонографских и крање стручних радова, а врх свега тога је чувени роман "Јегуља".

Присустне у САНУ поздравили су и председник САНУ академик Владимир Костић, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Владимир Поповић, док је о животу и времену Михаила Петровића говорио професор Жарко Мијајловић.

Костић је указао на успех прославе Петровићеве годишњице, у оквиру које је већ организована изложба у Галерији САНУ, а следи објављивање монографије, и поменуо да је најбољи показатељ тога чињеница да је Пилиповићева унука добила задатак у школи да напише рад о великом математичару.

Поповић је у име министра просвете и науке Младена Шарчевића рекао да ће наставити да подржавају обележавања важних годишњица за српску науку, приметивши да је српско друштво склоно да мисли да је садашње време најтеже и најгоре, а заборавља се да су преци постизали изузетне резултате у много тежим условима.

Испричао је и да је као професор Машинског факултета на Катедри за моторна возила пре три месеца од колегинице са Математичког института добио мејл у коме је био Петровићев патент мењача (трансмисије) и схватио да није знао да је Алас патентирао у Француској трансмисију за возила, због чега, наглашава, обележавање оваквих годишњица има још већи значај.

Дводневна конференција "Михаило Петровић Алас: живот, дело, време" почиње у 14 сати и трајаће и сутра, а учесници ће се у својим излагањима осврнути на његове научне резултате, околности и време у којима је живео и радио.