У Србији живи скоро 200.000 интерно расељених лица са КиМ
Према најновијим подацима, у Србији, не рачунајући територију Косова и Метохије, живи 199.584 интерно расељених лица са КиМ од чега су 68.514 лица, односно 16.644 породице, у стању потребе - немају одговарајуће стамбено решење и адекватне приходе којим би могли себи такво решење да обезбеде. Већина има између 19 и 59 година, док је просечна старост 39 година. Приближно је једнак број мушкараца и жена и интерно расељена домаћинства имају у просеку 4,12 чланова.
На представљању публикације "Стање и потребе интерно расељених лица" Комесаријата за избеглице и миграције Србије истакнуто је да је, према приценама, за решавање стамбеног питања 16.644 породица, потребно око 285,5 милиона евра.
Како је речено, мање од 10 одсто интерно расељених лица поседује објекат у коме живи, више од половине су подстанари или станују код рођака или пријатеља, а чак 5.500 породица живи у неусловном смештају који би могао бити значајно побољшан.
Близу 50 одсто интерно расељених одлучује се за грађевински материјал као помоћ у решавању стамбеног проблема, 20 одсто њих преферира сеоско домаћинство, 19,5 одсто станове у закуп, а 10,5 одсто породица би се преселило у станове за социјално становање у заштићеним условима.
Више од половине интерно расељених лица у потреби (56,6 одсто) је навело да им је имовина на КиМ уништена, а 11,25 одсто да је оштећење имовине толико велико да она није усељива.
Истраживање је показало и да свега седам одсто интерно расељних размишља о повратку у место порекла, а према изјавама тих особа, речено је на конференцији, главни предуслови за повратак су безбедност (58 одсто) и обнова и поврат узурпиране имовине (20 одсто).
Најугроженији Роми
Заменица Комесара за избеглице и миграције Србије Светлана Велимировић је рекла да су, међу интерно расељеним лицима, најугроженија категорија Роми.
Наводи и да би добре праксе из Регионалног програма стамбеног збрињавања најугроженијих избеглица из бивше Југославије могле послужити као модел решавања стамбених потреба интерно расељених лица са КиМ.
Шеф представништва Високог комесаријата УН за избеглице (УНХЦР) у Србији Ханс Фридрих Шодер је рекао да ова студија показује велике потребе које многа интерно расељена лица имају још увек, скоро 20 година након што су избегла са КиМ, као и значајне напоре Комесаријата протеклих година да побољша њихов положај.
Додаје да је број повратника веома мали.
Публикација "Стање и потребе интерно расељених лица" израђена је у сарадњи са Представништвом УНХЦР-а у Србији, а истраживања на којима се темељи, спроведена су у пролеће 2018. године у сарадњи са повереницима за избеглице.
Подаци су прикупљени анкетирањем породица са КиМ, у складу са критеријумима угрожености УНХЦР-а.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар