Сећање на Предрага Ејдуса

Отишао је великан коме су улоге, позориште и сама уметност били светиња. Отишао је Наполеон, Мишкин, Карамазов, Фауст, Кир Јања, Салијери, Шајлок и бројни други ликови који су га чекали да им удахне живот. Предраг Ејдус улоге је претварао у ремек дела.

"Он је заиста био јединствен, не само глумац, већ јединствен уметник који је високо држао својим делом дигнитет наше професије. Човек који је највише играо. Нико од нас није имао толико жара, толико посвећености колико је имао Предраг Ејдус. Оно 'ја мислим, дакле постојим' код њега је било 'ја играм, дакле постојим'. И то је радио са великом радошћу, са великом вером. Оно што ми је жао, мислим да је отишао, а није се довољно наиграо", каже глумица Светлана Бојковић.

Предраг Ејдус постао је члан Народног позоришта у Београду одмах после дипломирања 1972. године. Био је његов глумац, директор драме, а касније и управник. Био је члан Југословенског драмског позоришта, председник Удружења драмских уметника Србије, био је и омиљени професор глуме.

"Сигурно је да смо изгубили једну од најзначајнијих личности српског савременог позоришта. Не само због фантастичних уметничких домета, јединствене енергије, такву енергију није имао нико од нас, већ због те несебичне љубави према позоришту, али не себе у позоришту већ позоришта у себи. Волео је све у позоришту. Бескрајно је уживао док игра, а изнад свега је волео да проба. Он се борио за сваку представу, не за своју улогу, већ за представу, за трајање", наводи редитељ Егон Савин.

Предраг Ејдус волео је изазове. Њега су волели публика и редитељи. Један му је посветио и комад "Делиријум тременс".

"Глумци иначе говоре о другим стварима у животу, о неким стварима које вечно трају, али када физички умре то је онда губљење илузије. Што је још већи цинизам, ја управо снимам серију која је заснована на животу Предрага Ејдуса, требало је он да игра, али се разболео и на неки начин ће ово бити реконструкција онога што је он преживео и доживео и због чега ћемо га памтити", истиче редитељ Горан Марковић.

"Сећам се једне његове реченице која ми је остала урезана, говорио нам је: 'Ја вас обучавам да будете командоси, да умете да се снађете на сцени, а после шта вам бог да'. Гледао сам га и пред крај сезоне и схватио колико је до самог краја давао стопостотно себе на сцени и физички и у сваком другом смислу", додаје глумац Милорад Дамјановић.

Предраг Ејдус био је добитник награда за животно дело: "Добричиног прстена", "Стерије", "Златног ћурана", Нушићеве награде, као и награда "Раша Плаовић", "Миливоје Живановић", статуете "Јоаким Вујић" и других признања. У Народном позоришту отворена је књига жалости.

"Пре свега када је реч о глуми, ја то доживљавам као врсту посебног фанатизма. Ја глумом не могу да се бавим успут. За мене је то нешто најважније у том тренутку. Ја сезоне и године у животу памтим по сезонама а не по догађајима из приватног живота", говорио је Ејдус.