У Србији тренутно 3.530 миграната

Иако се бележе нови доласци, због истовремених одлазака из земље број избеглица и миграната се није значајно променио, речено је на конференцији, у оквиру пројекта "Помоћ на путу" који организује Фондација "Ана и Владе Дивац".

Јелена Шурлан из Комесаријата за избеглице и миграције рекла је да је новим Законом о азилу усвојеном у марту ове године Комесаријат добио шира, нова овлашећења и да измене у закону представљају добар темељ за заштиту категорија угрожених, а посебно малолетних.

Нагласак је на координацији, рекла је Шурланова, истичући да се у новом закону настојало да се премости оно што је недостајало у старом закону.

Како је рекла, циљ је да се подигне капацитет институција у Србији, која се од почетка мигрантске кризе определила за хуманитарни приступ.

У марту ове године усвојен је нови закон о азилу и привременој заштити којом су уведене новине у поступак тражења азила и пружање заштите.

Представник Делегације ЕУ у Србији Николас Бизел рекао је да државе имају заједнички приступ када је у питању мигранстка криза и да процедуре морају свуда бити исте.

"Морали смо да прилагодимо наш систем како би био фер и хуманији, али и строг према онима који чине злоупотребе, а земље су заједнички одредиле обавезе у примању миграната", рекао је Бизел, наводећи да ЕУ поштује и подржава труд Србије да помогне у решавању мигрантске кризе.

Марија Томић из Фондације "Ана и Владе Дивац" рекла је да се радило доста на унапређењу услова смештаја за мигранте и избеглице и на организованим активностима.

Како је навела, мрежа од око 20 огранизација залаже се за то да им се обезбеди како социјална, здравствена тако и психосоцијална заштита. "Једино када сарађујемо заједно можемо пружити праву помоћ" рекла је Марија Томић.

"Важно да се осигура поштовање права на азил" 

Данијела Кораћ Мандић из Новосадског хуманитарног центра рекла је да је важно да се осигура поштовање права на азил и да је најчесћи облик кршења права који се показао у пракси присилно враћање.

Душан Аралица из Високог комесаријата УН за избеглице (УНХЦР) рекао је да постоје лица који су присилни мигранти и они који су неприсилно ушли у земљу, и да и једни и други имају права, али не истог нивоа.

Оно што недостаје јесте да се обезбеде механизми како би се утврдило "ко је ко", пошто се то не може знати када неко уђу у земљу.

Како је рекао Аралица, у Србији постоји немали број лица који би задовољили услове да добију азил, али они то не желе.

"Немамо могућности за то јер не можете никог натерати на нешто што неће", рекао је представник УНХЦР-а, истичући да је присилних миграција у свету све више.

Он је рекао да је одбијање азила, односно враћање на границама једнако протеривању, али да се то не тумачи тако, јер та лица не траже међународну заштиту.

Учесници конференције рекли су да би требало омогућити да све информације у вези с азилом буду штампане на језику којим се служе избегла лица како би се поспешила њихова боља информисаност о правима и потребним процедурама.

Такође, већа пажња у наредном периоду биће посвећена малолетним лицима без пратње.

У извештајима у оквиру пројеката "Помоћ на путу" из августа ове године наводи се да мигранти долазе из Грчке и Бугарске, пролазе кроз Србију и крећу се ка Босни и Хрватској ои даље на запад Европе.

У том месецу забележен је и највећи пораст малолетника без пратње од почетка године.

Према том извештају, број избеглица и миграната се у августу повећао за око 350 у односу на јул.

Већина, тачније 87 одсто било је смештено у 18 транзитно-прихватних центара, док се остали налазе у Београду или пограничним подручијма са БиХ, Хрватском и Мађарском.

На конференцији је речено да је доношење новог Закона свакако било последица и нових потреба, али и усаглашавање правног система Србије с прописима ЕУ, односно Директивама.

Иначе, циљеви пројекта "Помоћ на путу" су промоција и заштита људских права и миграната, као и креирање повољнијег окружења за превенцију и искорењивање свих облика кршења људских права.