Шта најугроженијима доноси закон о бесплатној правној помоћи?
Када ће се по бесплатну правну помоћ ићи искључиво код адвоката, о томе се полемише и након што је Влада упутила предлог дуго чеканог прописа у скупштинску процедуру. Закон о бесплатној правној помоћи у Европи нема још једино Србија, и један је од најважнијих у преговорима о поглављу 23. Треба да омогући једнак приступ правди свима, без обзира на материјално стање.
Годинама је трагала за братом по мајци, желећи да га упозна, не слутећи да ће пронаћи насилника од којег не престаје да стрепи.
"Десило ми се оно најгоре, што ни у сну нисам претпоставила да ће да ми се деси од њега. Тог дана, 14. јула, унаказио ме је", каже једна од жртава.
Ова прича жртве из Сигурне женске куће, једна је од стотина хиљада сличних у Србији, када празног новчаника куцате на врата правде.
"Адвокат ме је посаветовао правним путем како да поступим, кривичну пријаву да поднесем. Много ми је помогло, зато што не радим нигде, немам новца, тако да ми је то баш добро дошло", прича она.
Свим сиромашнима који су годинама чекали да покрену неки судски процес, држава ће плаћати адвоката. Без увида у финансијски статус и деци о чијем се праву одлучује пред судом, жртвама трговине људима, азилантима, избеглицама...
Закон сужава палету случајева у којима ће о правној заштити бринути невладине организације.
"Негде ће бити могуће да ангажују правнике који су код њих запослени, а негде ће морати преко адвоката. Значи, уколико је неопходно да се појави лице пред судом или у тужилачком поступку, неопходно је и да цивилни сектор ангажује адвоката и само преко адвоката у том случају могу да пруже бесплатну правну помоћ", објашњава министарка правде Нела Кубуровић.
Не спорећи да је добро што ћемо закон коначно добити, у том делу цивилни сектор и види простор за поправку.
"Није нам јасно зашто се законодавац одлучио за монопол Адвокатске коморе и адвоката и зашто се није користио цели сет организација које државу не коштају ништа", истиче Милан Антонијевић из Јукома.
Адвокати ће за тај посао морати да се региструју. А градови и општине који немају службу правне помоћи, мораће да је формирају.
"Оно чега се ја плашим, да видимо како ће се он примењивати. Ми не можемо радити са неким ко је данас ту, а сутра не може, на путу је, то мора да буде континуирана правна помоћ", рекла је координаторка Саветовалишта за насиље у породици Весна Станојевић.
А дотле је потребно усвојити низ подзаконских аката и потпуно реорганизовати рад ресорног министарства. У Хрватској се због тога примена закона годинама чекала.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар