"Финансијска подршка – први сегмент мера за подстицање рађања"

Скупу је претходио састанак министарке без портфеља задужене за демографију и популациону политику Славице Ђукић Дејановић и градоначелника Новог Сада Милоша Вучевића, на којем су истакнуте мере и активности популационе политике.

"Нови Сад је једна од локалних средина која већ 17 година бележи значајне помаке. Укупно шест градова у Србији могу да се наведу као позитивни примери", рекла је министарка Ђукић Дејановић.

Ове године, рекао је Вучевић, издвојили смо 484 милиона динара из буџета Града Новог Сада за подршку породицама с децом, што је за неких 49 милиона динара више него лане, а Град финансира и програм вештачке оплодње са износом до 220.000 динара по породици.

Вучевић је напоменуо и да без обзира на то што се на нивоу државе издвајају средства за прво, друго, треће и четврто дете, руководство Новог Сада није укинуло давања за ове намене већ их је повећало у односу на претходну годину.

На стручном скупу, министарка је нагласила да је први сегмент мера за подстицање рађања, финансијска подршка породици како би наталтет био бољи, а друга мера усклађивање рада и ротитељства.

Она је истакла и важност уведене награде "Најбољи пријатељ породице" која ће се додељивати привредним субјектима који воде рачуна о статусу родитеља које упошљавају.

"Углавном имамо старо становништво и у томе смо међу првим земљама у региону. Екомски проблем грађанки и грађана је главни проблем. Потребно је социјално одговорно понашање свих у решавању популационих проблема", напоменуо је Покрајински омбудсман проф. др Зоран С. Павловић.

Од 2007. до 2017. просечно се рађало 66.904 беба, а умирало 102.531 људи. Годишње је 35.627 људи мање што је, примера ради, број становника Пријепоља.

Број живорођених на територији АП Војводине 2017. године износи 17.654 (9,4) што представља највећу стопу наталитета у последњих 10 година.

Забележено је 547 више живорођених у односу на 2016. годину. Просечна старост износи 42,66 година.

На скупу је указано на то да је и исељавање у иностранство један од великих проблема.

Око 16.000 људи годишње оде из Србије, а просечна старост емиграната је 28,7 година, од чега сваки пети има има високу школу или факултет.