Читај ми!

(Не)обично о биљкама

Биљке у народној поезији

"Ђул мирише, мила мајко, шул мирише, Омерова душа...'', стихови су из чувене песме Омер и Мерима у којој је народни песник поистоветио душу која одлази у небо са ружом. Није ни чудо што је опојни мирис ове омиљене вртне биљке добио узвишено значење у народној имагинацији.

Слично је и у особини плода јагоде да се повија и крије испод лишћа виђена девојачка стидљивост. А шта су јагода и ружа симболизовале у хришћанској идеологији можете сазнати од стручног сарадника ботаничке баште Јевремовац Јасмине Бјелић-Месарош у шестој епизоди серије (Не)обично о биљкама из циклуса Биљке у народној поезији.

Уредник серије Тамара Вешковић, редитељ серије Оливера Костић.