Добро је, добро је знати: Хроничне неуролошке болести, чекајући оптогенетику

Према званичним подацима Светске здравствене организације, само четири хроничне неуролошке болести погађају више од 565 милиона људи широм света и преко 650.000 грађана Србије. Пацијенте који се суочавају са депресијом, неуропатијом, деменцијом и Паркинсоновом болешћу веома интересује развој нових, прецизних терапија попут оптогенетике. Колико је све то далеко од нас, да ли је само питање времена када ће се ова научна сазнања имплементирати у нашу праксу? До тада, колики је домет савремене неурологије? Ова питања поставићемо госту у студију, проф. др Ранку Раичевићу, председнику Удружења науролга Западног Балкана.

Медицину је завршио у Београду са високим просеком, а одмах након лекарског стажа улази у професионалну војну службу. И корак по корак – радио је као лекар опште праксе и управник гарнизонске амбуланте, пре него што се усмерио ка неурологији.

Након специјализације на ВМА, брзо пролази кроз све академске и војне чинове. Постао је начелник одељења, затим заменик, а убрзо преузима и руковођење Клиником за неурологију ВМА. Паралелно добија чин пуковника и звање редовног професора. Његов рад обележило је писање и истраживање више од 600 научних радова и више од 20 уџбеника и монографија. Нису изостале вишеструке награде за аутора године у стручним медицинским часописима као и руковођење међународним пројектима о Паркинсоновој болести, мултилој склерози, болестима крвних судова и још много тога…

Поред рада са пацијентима проф. Раичевић посвећен је Друштву неуролога Србије, представља домаћу медицину у стручним панелима Европске неуролошке академије и Светског друштва неуролога. Поносан на своје две ћерке и врло задовољан што је једногласно изабран за председника Удружења неуролога Западног Балкана.

Добро је данас говорити о овим открићима која доносе светло у науку. Ипак, пут је био дуг, са много лутања и неразумевања. Кроз наше рубрике, враћамо точак историје - како су медицина и друштво некада гледали на неуролошке болести…

Уредник Маријана Вук Мрђа, монтажер Александра Виријевић Павлек, редитељ Драгица Гачић