АРХИВ.doc

Света Лукић (Београд, 18. октобар 1931 – Београд, 31. јануар 1997), књижевник, естетичар, књижевни историчар, филмски, радио и телевизијски сценариста. Дипломирао на групи за филозофију Филозофског факултета у Београду, а почео је да објављује књижевне радова још 1951. године. Радио је у Издавачком предузећу "Просвети" и уређивао библиотеке "Kаријатиде", "Kњижевни погледи", као и Малу енциклопедију Просвете. Уређивао је часописе "Дело", "Kултура", "Човекова средина", сарађивао у часопису "РТВ-теорија и пракса". Објавио је пет романа о Београду и Србији, више књига студија и расправа (Уметност и критеријуми, Естетичка читанка,  По књижевној Југославији, Цело јато, Нови медији - нова уметност и др. Објављивао је књиге прозе, приповетке, лирске прозе, писао је  филмска сценарија и радио-драматизације књижевних дела. Kњиге су му превођене на енглески, италијански, пољски, мађарски, румунски, словачки. У Телевизији Београд огледао се у различитим жанровима, писао је за Редакцију програма из културе, научну, образовну... а познате су његове ТВ драме: После одмора, 1965; Kалендар Јована Орловића, 1968; На дан пожара, 1969; Последње совуљаге и први петли, 1983; Врење, 1986; серија Слом, 1979. За свој књижевни рад добио је Нинову награду за публицистику "Димитрије Туцовић", за књижевну критику "Милан Богдановић" и "Ђорђе Јовановић", награду сарајевске "Свјетлости" и РТБ-а.

О Свети Лукићу код "Геце Кона" - У књижари "Геца Kон" у Kнез Михаиловој, некадашњој књижари "Просвете", о Свети Лукићу, уредник у некад највећем издавачком предузећу "Просвета", говоре проф. Драгољуб Мићуновић и проф. Михајло Пантић. Говоре о есејисте и критичара који је незаслужено склоњен у страну, као и већина људи из његове генерације. Припадао је генерацији коју је сам назвао "резервном", чија је судбина заједничка, сви су отишли прерано и наилазили на неспоразуме. Света Лукић био је активни учесник у догађајима који су се везивали за друштвене промене, први штрајк на Филозофском факултету 1953, спорна "Просветина" издања; пратио нове трендове у књижевности и филозофији, али никада се није ангажовао у политичком смислу, за њега је најважнији био интерес заједнице којој припада. Установио је неколико синтагми које су и данас у књижевно-критичком и књижевно-историјском речнику и у употреби, и за зналце и пријатеље жив је тако и даље, без обзира што је књижевна јавност заборавила да је Лукић аутор.

– Учесници: проф. Драгољуб Мићуновић, филозоф и политичар; проф. Михајло Пантић, приповедач и књижевни критичар; саговорник Бојана Андрић

– Сниматељ Бојан Маројевић, асистент Милан Ресавац, сниматељ звука Миљан Ђукић, микроман Петар Петровић, расветљивач Предраг Борковић, сарадник-сниматељ Милена Јекић Шотра, организатор Гордана Грдановић, уредник истраживач Маријана Чутурило, графичка обрада Милена Марковић, монтажер Љубомир Плављанић, аутор Бојана Андрић

–Премијерно емитовање 2017; Редакција за историографију

Уредници Милена Јекић Шотра, Маријана Цветковић