АРХИВ.doc

Више од четири деценије својим гласом, писањем и музичким избором Жикица Симић је обликовао начин на који су генерације слушале и размишљале о музици. Од култних радијских емисија "Тајанствени воз" (Студио Б), "Доле на углу" (Б92) и "Неонска дуга" (Радио Београд) до текстова које последњих година објављује на порталу Око. Ове приче о "великом рокерском миту и његовим херојима" које су пре емотивно сведочење из боље прошлости, него критичке рецензије, очекујемо и у штампаном издању.

Жикица Симић: последњи радијски ди-џеј: Пред нама је својеврсни road movie, јер како каже сам аутор, музика мора да води на пут. Са Жикицом обилазимо важна места његовог живота, од Крагујевца до Београда, и слушамо аутентична сведочења о одрастању у провинцији, првим игранкама и свиркама, а потом и одласку на студије и откривању ширег културног света који му је Београд отворио. Осим његове личне приче, филм истовремено бележи и једно време, како се живело и на који начин се откривала западна култура у Југославији од шездесетих година па на даље. Кроз свој доживљај музике, рокенрол одметника, филмских јунака и спортских првака, Жикица нас води и као наратор, читајући одломке из својих текстова. Тако између осталог сазнајемо на којим местима је могуће спојити географију, рокенрол, блуз и народну музику.

Жикица Симић, рок ентузијаста, средином осамдесетих година паралелно са сталним запослењем психолога у болници Централног затвора, почиње да ради на Студију Б, а убрзо и да пише о новом америчком рокенролу, најпре у часопису "Ритам", а потом и у другим листовима. Ови текстови обједињени су у књизи "Електрична застава – тајанствени воз за неонску дугу" (Омен, 2007). У 20. веку прати домаћу "американа" сцену и промовише је у својим емисијама. Добар део тих музичара, који су Жикичини фанови, одржали су концерт 2015. године за 30. рођендан "Тајанственог воза", једини концерт посвећен аутору неке радијске емисије код нас.

У ери када су еф-ем радио заменили интернет и музичке платформе, појам ди-џејинга се увелико променио. Међутим оно што људски глас доноси слушању музике је незамењиво. Наслов филма је управо зато инспирисан једним Жикичиним текстом, у ком аутор цитира Тома Петија који у песми Last DJ пева о последњем ди-џеју "који емитује шта хоће, прича шта хоће, слободно бира музику и говори опуштено", додајући да му се понекад, пред огледалом, чини да познаје тог лика.

- Учесници: Жикица Симић, Драган Амброзић, Алесандар С. Јанковић, Саша Стојановић, Душан Михајловић - Доктор Спира, Зоран Милановић, Владан Ђорђевић, Данко Михаиловић, Иван Лончаревић, Ненад Марић - Краљ Чачка, Огњенка Лакићевић, Ана Ћурчин, Владимир Мариновић.

- Сниматељи Хаџи Владан Мијаиловић, Никола Ђуровић, асистент сниматеља СашаТодоровић, сниматељи звука Мирослав Гојковић, Мирослав Радишић, расветљивачи Небојша Милосављевић, Драган Хамовић, Миле Илић, Саша Томић, Жељко Петровић, организатор Марко Станић, графички дизајнер Драган Буловић, уредник Ивана Љубинковић, монтажер Нада Додиг Зилџић, редитељ Марко Јефтић.

- Премијерно емитовање 02.09.2026, Редакција документарног програма – Историографија, одговорни уредник Мухарем Баздуљ