Метаморфозе: Бранка Петрић
Бити глумац – то је када обављајући племенит позив, прихватиш низ захтевних и јединствених радњи уз помоћ којих, додајући дозу упорности и талента, пред публику, изводиш непознате хероје, познате злочинце, тужне хероине, заводнице и веселе жене. Бранка Петрић је такав уметник. Али, бити глумац значи постојати и након представе. Бити добар пријатељ, и колега, биити узор, јавна личност која уме да каже оно што други мисле, бунтовник што сме да говори када сви ћуте. Бранка Петрић је такав уметник.
Вишедеценијску успешну позоришну каријеру градила је стрпљиво и посвећено, играјући на свим београдским сценама. Својим богатим глумачким опусом је заслужено стала уз раме великанима српског позоришта.
Рођена је у Истри, Нови Винодолски, Краљевини Југославији. Након Другог светског рата са породицом долази у Београд. Од десете године била је члан драмских секција у школама. Глуму је дипломирала на београдској Академији код професора Томислава Танхофера, у класи у којој су били Бата Стојковић, Бода Марковић, Катарина Дорић, Михајло Костић, Ненад Шегвић и други.
Каријеру, на позив Бојана Ступице почиње у Атељеу 212, игра у сјајним представама Јаје, Љубинко и Десанка, Развојни пут Боре Шнајдера. Затим постаје стални члан и временом првакиња Југословенског драмског позоришта. Играла на свим београдским сценама, у поделама је представа које представљају врхунце наше позоришне уметности - Буба у уху, Путујуће позориште Шопаловић, Буђење пролећа, Сумрак, Дозивање птица, Ајнштајнови снови, Драма о Мирјани и овима око ње, Рођени у YU... у матичној кући, Лари Томпсон трагедија једне младости, Зора на истоку, Арзамас у Звездара театру, Наши синови, Иванов у Народном позоришту,... Више од 75 улога је одиграла на великим и малим екранима. Сибирска леди Магбет, Клаксон, Балкански шпијун, Улога моје породице у светској револуцији, Варљиво лето ’68, Отворена врата, Метла без дршке, Неки нови клинци, Синђелићи су само неки од наслова.
Бранка има две Стеријине награде, награду Вељко Маричић, Златног Ћурана на Данима комедије, Три годишње награде Југословенског драмског, Статуету Јоаким Вујић која се додељује за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији.
Преко четрдесет година њен брачни друг био је глумац Беким Фехмиу који је са филмом Скупљачи перја Саше Петровића освојио Кански фестивал и глумио затим значајне улоге у врхунским светским продукцијама, укључујући и насловну улогу у фиму Одисеј. Бранка је уживала у његовим успесима и стрпљиво градила своју каријеру.
Импресиван је њен однос према позоришту и глумачкој уметности чији је велики познавалац и несебични посвећеник.
Њен богат опус, између осталог, карактерише оригиналан глумачки израз, дубоко понирање у ликове, непретенциозност, неодољива једноставност.
Играла је све жанрове, откривала авангарду, играла све жанрове, храбро се упуштала у истраживање нових форми… данас, како приличи њеним годимана игра зреле и комплексне женске судбине. Посебно се ових дана радује и када игра представу Оточка трица у којој су њих три, глумице рођене у Новом Винодолском. Вредно ради у позоришту и пред камерама, и нема намеру да стане.
аутор и уредник Оливера Милошевић
сниматељ Драгослав Бојковић
монтажа Јаков Пејов
режија Милица Митровић
Коментари