Старо српско писано наслеђе: Св. краљ Милутин, владар у изазовима времена

У првој играно-документарној емисији "Св .краљ Милутин - владар у изазовима времена" у оквиру серије "Старо српско писано наслеђе" изјаве научника, у којима су се мач и крст, политика и побожност, судбина и избор сударали и обликовали стварност, покушала је да дочара једна креативна дружина. Kроз позоришне слике, кроз фреске, документе и снагу живе речи, тај далеки век поново проговара. Саговорници: др Срђан Пириватрић, проф. др Срђан Шаркић, др Смиља Марјановић-Душанић, др Предраг Коматина, др Ивана Коматина, др Невен Исаиловић и др Милош Ивановић говоре о каљевом владарском програму, о ратовима које је водио,о политичким браковима, географском простирању државе, о краљевом односу са Православном црквом и са властелом, о концепту светородности лозе Немањића и др. Средњовековна Србија је под краљем Милутином досегла висок степен развоја. Успон који је био ослоњен на самосталност државе и цркве и на до тада невиђени развитак економских могућности које су током друге половине 13. века и почетком 14. века учиниле су Србију једном од најснажнијих држава Европе, сматрају научници. У овако посматраним оквирима српске историје краљ Милутин заузима, данас је то видљивије него икад, равноправно место са прегнућима жупана Стефана Немање и цара Душана Силног. Без Милутина и доба његове владавине не би могло до краја бити уобличено Немањино наслеђе нити би био отворен пут ка Царству, тј. врховима византијског света, прожимање интереса и институција двеју страна, српске и византијске и политичких методологија које је увео краљ Милутин, а коју ће његов унук Стефан Душан да развије у свом успону државе на царство.

У емисији су приказани снимци копије Милутинове круне која се налази у Историјском музеју Србије филигранисте Горана Ристовића Покимице и макета манастриа Бањске уметника Бориса Стајковца.

Директори фотографије: Александар Беатовић и Вукашин Вељић

Уредник и сценариста: Ивана Ковачевић

Монтажер: Петар Шумоња

Редитељ: Милан Јовановић