Сaвременик Његош

Десета епизода документарног серијала "Његош – свевременик" обухвата догађаје везане за градњу и обнову Његошеве капеле у периоду од њеног подизања до шездесетих година 20. столећа.

Градњу капеле на Ловћену, коју је назначио као место свог коначног почивалишта, Његош је започео 1845. Према извештају окружног которског поглавара Габријела Ивачића, то место Његош је одабрао под утицајем "ноћних визија", а са циљем да буде видљива свакоме ко долази у Црну Гору и како би се сви могли боље уверити у Његошева религијска осећања. Међутим, услед обилних киша, Његош је најпре сахрањен у Цетињском манастиру, да би његове кости након неколико година биле коначно пренесене на Ловћен.

Капела је због временских непогода у више наврата обнављана, да би се по избијању Првог светског рата нашла на удару аустроугарске војске. Приликом напада на Ловћен погодила ју је једна граната, а аустроугарска пропаганда тада износи план о њеном рушењу и подизању мастодонтског споменика кајзеру. Његошеве кости су по налогу бечког двора пренесене на Цетиње, а план о рушењу капеле је пропао услед развоја догађаја на фронту и свршетка Првог светског рата.

Две године по стварању нове државе, митрополит црногорско-приморски Гаврило Дожић покреће питање обнове капеле, а његову иницијативу прихвата Свети архијерејски сабор. На Цетињу је основан Покретачки одбор за пренос Његошевих костију, а Гаврило Дожић саставља документ у коме износи у каквом је стању капела затечена по завршетку рата. У том документу он каже да "досадашња капела није употребљива", не само зато што је обрушена, него и стога што су њени темељи недовољно снажни да издрже сталне муње и громове. Краљ Александар, међутим, предлаже да се уместо капеле подигне маузолеј, а прављење нацрта за његову израду поверава хрватском вајару Ивану Мештровићу. Та идеја наилази на оштро противљење, па се приступа обнови капеле, која је рађена по пројекту руског архитекте Николаја Краснова. Обнова капеле, за коју у једном документу стоји да је "и краљевска и његошка", завршена је септембра 1925, када је уприличена помпезна свечаност, којој су присуствовали најзначајнији представници југословенског политичког и културног живота.

У Другом светском рату капела је опет оштећена, а шездесетих година 20. столећа комунистички естаблишмент иступа са идејом о њеном рушењу и подизању маузолеја. Та идеја наићи ће на велики отпор од стране водећих интелектуалаца и културних посленика тога доба.

Креатор серијала: Микоња Кнежевић

Продуценти: Андрија Милошевић, Милеса Стефановић-Бановић

Режија: Данило Бећковић

Сценарио: Микоња Кнежевић

Сарадник на сценарију: Немања Николић

Монтажа: Сара Јовановић, Александар Поповић

Директори фотографије: Михајло Савић, Стефан Вучковић

Извршни продуценти: Мирослав Ђурђевић, Микоња Кнежевић