АРХИВ.doc

Добрила Смиљанић – модна креаторка (5. септембар 1935, Радобуђа – 6. март 2026, Сирогојно)

Одмах по завршеном школовању, 1962. године, запошљава се у Чајетини као туристички радник. Сматрајући да у оквиру туризма домаћа радиност заузима значајно место, пуна елана и младалачког ентузијазма помаже при поставци изложбе ручних радова жена из Сирогојна. Подржава рад већ основане Драгачевске задруге: подстиче жене да плету и помаже при креирању модела и избору мотива. На великој изложби 1963. у Београду њен рад стиче велики публицитет. Већ 1967. године примљена је у УЛУПУДС. Са њеним креацијама златиборске плетиље обилазе свет. Удружење примењених уметника Италије додељује јој 1977. године у Риму Награду за допринос високој моди Европе. Kао носилац привредног препорода златиборског краја, добија 1979. Орден рада са златним венцем. Иницијатор је оснивања етно парка, касније названог Музеј Старо село који 1983. добија статус споменика од изузетног значаја за културу Србије. Добитница је Вукове награде 1980. године и Седмојулске награде 1987. Бринући да Сирогојно не падне у заборав, одржала је у "Интерконтиненталу" хуманитарну ревију у организацији Kанадске амбасаде, као и успешну ревију у Ослу у организацији југословенске амбасаде. Каталоге њених колекција радили су магазин "Вог" и модна компанија "Прада". Заслужна је за очување традиционалне занатске вештина плетења у златиборском крају.

Азбука занимања, Модни креатор – Сирогојно се захваљујући Добрили Смиљанић сматра златиборским модним центром. Коришћење фолклорних мотива у креацијама одувек јој је блиско будући да је одрастала и живела у фолклорном амбијенту. Сарађујући са плетиљама, које свој занат уче од детињства, Добрила их је усмеравала ка својој визији, не измишљајући нове моделе већ спајајући традиционалне и савремене кројеве који задовољавају потребе модерног купца. Када падне споразум око модела – половина посла је готова. Седамдесетих година ручни рад и природни материјали доживљавају "бум" на тржишту, па тако Добрилини модели стижу и до чувеног Пјера Кардена који је откупио половину једне колекције. Плетиље из Сирогојна стигле су у врхове светске моде, изазивајући  недоумице великих креатора око тога како је могуће да плетењем од куће и "без надзора" стварају оригиналне креације по Добрилиној замисли.
- премијерно емитовано 23.11.1975, образовна редакција.

Добрила Смиљанић, Нешто сасвим лично - у дому плетиља у сирогојну, момо kапор разговара са добрилом смиљанић. Она прича о свом доласку у Сирогојно, почецима, дилемама и успеху који је постигла са плетиљама. Учествују и жене плетиље, као и златиборски сликар Божидар Kовачевић који је том приликом отворио изложбу својих слика у овом Дому. Емисија је илустрована кадровима златиборског пејзажа зими и мотивима са џемпера које ове жене плету.

- Водитељ Момо Капор, уредница Мила Kнежевић, редитељ Зоран Предић
- Емитовано 03.03.1981, Редакција програма из културе

Уредници Милена Јекић Шотра, Ивана Нићифоровић