Старо српско писано наслеђе: Риконтранс, 2. део

Културне и уметничке везе могу се пратити још од средњег века, али до њиховог интензивирања долази тек од 16. века, са променом историјских и политичких околности на Балкану. До тада многе самосталне државе управо у том периоду подпадају под власт моћног Османског царства. Тиме православни хришћани на Балкану постају интегрисани у оквире исламске државе што у потоњим вековима умногоме ограничава њихова права и свакодневни живот. У то, за православне народе на Балкану, тешко време, Русија је била једина слободна православна земља која се истиче као њихов моћан политички и верски заштитник. У периоду од 16. до 20. века којег карактерише интензивирање културних, верских и ументичких веза православних хришћана на Балакану са царском Русијом долази до тарнсфера на хиљаде руских богосужбених предмета који доспевју у ризнице парохијских цркава и манастира, од којих су многи сачувани до данас. 

Вођени истраживањима српских научника у оквиру међународног пројекта "Риконтранс", обилазимо места у Србији у којима нас кустоси, кроз пажљиво чуване артефакте, уводе у свет трансфера, значења и вредности руских уметничких икона, књига и литургијских предмета на нашем тлу, откривајући слојевите приче уткане у предмете настајале од касног 16. до 20. века. Kроз њих се не преносе само уметнички обрасци, већ и емоције, духовне потребе и тежње народа који су у тим иконама проналазили утеху, ослонац и потврду припадности ширем православном свету, у емисији "Риконтранс, 2. део" у оквиру серије "Старо српско писано наслеђе".

У емисији говоре: Биљана Цинцар Костић, др Ивана Женарју Рајовић, др Александра Человски, др Теодора Брадић Јовановић, протођакон Далибор Мидић, протонамесник Александар Лукић, др Јелена Межински Миловановић.

Директор фотографије: Александар Беатовић

Монтажер: Петар Шумоња

Уредник и сценариста: Ивана Ковачевић