АРХИВ.doc

Аутентичан животни став или лажна слика о себи?

Имиџ и како га стећиемисија из серије Уметничко вече посвећена је имиџу уметника. Имиџ или визуелни идентитет је одувек присутан у људском друштву и везује се за одређене групе, класе и полове. Наглашавање егоцентризма је оно што уметника одређује као личност изван околине, недодирљивог за оно што му намеће друштво, истиче историчар уметности Јерко Денегри. Слика која се гради о себи или о другима може и не мора бити истинита. Психолог Љуба Остојић подсећа да је имиџ настао онда када је постало битно да се дефинишемо пред масом, да се представљамо онако како бисмо желели да нас други виде, намерно формирајући лажну слику о себи. Осамдесетих година са развојем технологије и са "експлозијом слике" визуелно преузима значај и моћ коју је до тада имала реч. Вокалне уметнице попут Јосипе Лисац, Марине Перазић или Беби Дол ће упркос специфичном и иновативном изгледу на сцени увек дати предност гласу, односно песми коју интерпретирају. Имиџ може и да се живи, у том смислу редитељ Емир Кустурица издваја музичара Бору Ђорђевића чији аутентичан животни став налази одјека у његовој рокенрол поезији.

Неодвојив део имиџа могу бити и оригиналне идеје, попут реченице коју је сликарка Оља Ивањицки својевремено изговорила – да спасава свет тако што хода улицама Њујорка или става глумице Соње Савић, да је битна одредница одрастања имати дистанцу од стварности, као врсту духовитог скривања. Занимљив је став музиколога Драгутина Гостушког који каже да одело ипак чини човека, односно у великој мери говори о његовим особинама, наводећи да је чак и Леонардо да Винчи у свом "Трактату о сликарству" покушао да нас убеди да сликар не мора да буде прљав и неуредан већ може да се лепо обуче и да личи на угледног грађанина. Раша Попов, с друге стране, истиче да чак и одевни предмети попут капе, могу слати различите поруке о нашој личности – од занесеног поете и боема до врховног команданта војске или обичног чиновника...

- Учествују: Јосипа Лисац, Kоста Бунушевац, Јерко Денегри, Љуба Стојић, Оља Ивањицки, Марина Перазић, Жарана Папић, Драгутин Гостушки, Драгана Шарић Беби Дол, Раша Попов, Соња Савић, Емир Kустурица, Рибља чорба, Бора Ђорђевић.
- Сценариста Коста Бунушевац, музички уредник Миленко Пећник, уредник Мирослав Kараулац, редитељ Владимир Алексић
- Премијерно емитовано 06.05.1987, редакција за Културу

Уредници: Милена Јекић ШотраИвана Нићифоровић 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом