Читај ми!

Приступачан програм: Родославци - Има нас (СЗЈ)

Чиме би се, него вером и надом, могла савладати онолика патња? И где је, ако не овде, на овом зеленом јонском острву, јасније колико је скупа слобода? Па онда, ко има право да све то заспе заборавом?

Много је времена прошло откако су под крфским маслињацима издисали српски војници. На овом грчком острву, тада је никло 27 гробаља, у којима је, као и у Плавој гробници, сахрањено око 10.000 српских војника и регрута.

Исто толико је породица у Србији, које су своје најмилије, показало се, узалуд чекале.

По окончању Другог светског рата, о крфској епопеји се ћутало. После деценија заборава, прво је, средином осамдесетих година прошлог века, уређен плато испред маузолеја, потом је 1993. године отворена Српска кућа на Крфу - јединствени музеј посвећен тим данима агоније и славе, а онда и српска радња, заправо гостопримница, за све који желе да сазнају нешто више о боравку Срба на Крфу.

Основано је Друштво грчко-српског пријатељства, братимили се градови из Србије и Грчке, све више и чешће деца и омладина организовано долазе да упознају крфске стазе којима су ходили њихови преци, и где је домовина била њихова најважнија реч.

Крфљани су били затечени, а потом изненађени, не само бројем тих придошлих људи, већ и њиховим понашењем – смерношћу, поштењем, а надасве жељом да се што пре врате у Србију. У сећањима Крфљана, Срби су остали као посебни људи: весели и насмејани, упркос несрећи која их је довела на ово острво. А када су одлазили, на Солунски фронт, грчки новинар Ландис је поздрављао српску војску речима „идите децо”…

Православно спортско удружење „Свети Срб и ја", од 2012. године, бригу о овом наслеђу доживљава као своју обавезу. И не само то: радећи са талентованом децом, обрађује теме традиције, културе и вере, са посебним освртом управо на овај историјски период и боравак наше војске и народа на Крфу од 1916-1918. године. Долазе најталентованији ученици из Србије, Републике Српске, Федерације БиХ, Северне Македоније и Црне Горе, упијају мирисе и боје, а пре свега, постају свесни огромне, поштовања вредне, жртве својих предака. Ове године, а прошле је то било први пут, на Виду је служена света архијерејска литургија.

Прзанични дани обојени су истом емоцијом, па тако домаћини и гости дају снагу овом догађају.

О томе се, овде ради. О разумевању. О, неминовно, посебном осећању са којим се одлази са Крфа. И жељи да дођемо поново. И то је онда посета и нашима, који одавде нису могли да се врате – то је поштовање које исказујемо сенима својих предака, да не буду тужни, да знају да их нисмо заборавили.

Уредник емисије: Јелена Божовић

Сниматељ: Душко Перић

Монтажер: Горан Дамљановић

Обрада: Редакција Актуелности

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом